Музе

Музе (грч. Μουσαι) су, према вјеровању старих Грка, ћерке врховног грчког бога, Зевса, и Мнемосине, богиње поезије, уметности и науке. Има их девет.

O музама

Музе су заштитнице различитих духовних активности човека. Живеле су на Олимпу и вођа им је био Аполон. Оне су кћери Зевса и Мнемосине. Има их 9 и надахњују сликаре, вајаре, књижевнике.

Музе су божанске сестре из митологије старих Грка, кћери врховног бога Зевса и богиње памћења Мнемосине. Познатије су и под именом Пијериде, зато што су рођене у области Пијерија на северним обронцима Олимпа. Припадају нижим божанствима Старих Грка и најчешће се сматрају богињама науке и уметности. Поред Олимпа, Музе бораве и на планини Хеликону у Беотији, где је пронађено њихово светилиште са позориштем. Број Муза, њихова имена и функција нису били потпуно одређени и јединствени у митолошкој традицији. Првобитно је поштована једна или три Музе, а касније се обично сматрало да их има девет. Њихова имена наводи Хесиод у Теогонији, позивајући их да му дају ловорову гранчицу као симбол његовог песничког позива и да га надахну даром за певање (надахнуће, ентузијазам). Поред Хесиода, и Хомер своју песничку инспирацију дугује Музама; он призива једну Музу на почетку Илијаде и Одисеје, али каже да су оне на Олимпу забављале богове својом песмом, док је њихов вођ Аполон свирао у формингу. Он диригује њиховом песмом крај извора Хипокрене на Хеликону (Пегаз). Према смртницима, који би се с њима надметали у певању, Музе су биле немилосрдне. Тако су трачком пјеснику Тамирису одузеле вид и способност певања, а осветиле су се и Сиренама, које су, побеђене, остале без крила и сурвале се у море. Култ Муза је веома стар и претходи епском песништву старих Грка. Касније тај култ више припада песницима и филозофима него народним веровањима. У хеленистичко доба су Музе схватане као персонификација највиших интелектуалних и уметничких делатности човекових и свака муза је добила неку специфичну функцију: Калиопа, Клио, Еутерпа, Талија, Мелпомена, Терпсихора, Ерато, Полихимнија и Уранија. Крајем средњег века је оживела и инвокација Муза у песничким делима (Данте, Милтон). У ренесанси и касније, све до најновијег доба, Музе се повремено јављају у књижевности као персонификација силе која надахњује песнике.

Музе

У ликовним уметностима приказују се као девојке с различитим атрибутима.

• Талија (грч. Θάλεια [Thália]) – муза комедије (бршљанов венац, комична маска)
• Уранија (грч. Ούρανια [Úrania]) – муза астрономије (глобус)
• Мелпомена (грч. Μελπομένη [Melpoméni]) – муза трагедије (венац винове лозе, трагична маска)
• Полихимнија (грч. Πολύμνια [Polímnia]) – муза религијске и озбиљне поезије (без атрибута, каткад свитак)
• Ерато (грч. Έρατώ [Erató]) – муза љубавне лирике (инструмент са жицама)
• Калиопа (грч. Καλλιόπη [Kalliópi]) – муза епског песништва и елегије (воштана плочица, свитак, писаљка)
• Клио (грч. Κλειώ [Klió]) – муза историје (воштана плочица, свитак, писаљка)
• Еутерпа (грч. Ευτέρπη [Evtérpi]) – муза музичке уметности (двојнице)
• Терпсихора (грч. Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – муза играчке вештине и хорског певања (лира и плектрон)

Постоји веровање да ко понови имена муза овим редом не може да погреши, зато што почетна слова имена муза на латинском (овим редом) дају израз:

Tum Peccet, што значи: нека греши, или тада нека греши.

Галерија

• 
  Калиопа
• 
  Клио
• 
  Ерато
• 
  Мелпомена
• 
  Полихимнија
• 
  Терпсихора
• 
  Талија
• 
  Уранија
• 
  Аполон и музе
• 
  Муза, детаљ са вазе
  5. век п. н. е.

Литература

• Хесиод (2008). Теогонија. Ужице: Графичар. 
• Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 515. 

Спољашње везе

• Историја муза
• Грчка митологија: Музе