Морони
Морони (арап. موروني, фр. Moroni) је главни град источноафричке острвске државе Комори.[1][2] По процени из 2011. град има 54.000 становника. Налази се на западној обали острва Велики Комори (Grande Comore) у Индијском океану.[3] Морони, који лежи дуж руте Национал 1, има луку и неколико џамија као што је џамија Бадџанани.
| Морони موروني Mūrūnī | |
|---|---|
 Градска лука
.jpg)   | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Комори |
| Острво |  Велики Комори |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 54.000 |
| — густина | 1.800 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 11° 45′ Ј; 43° 12′ И / 11.75° Ј; 43.2° И |
| Апс. висина | 29 m |
| Површина | 30 km2 |
  Морони Морони на карти Комора | |
| Позивни број | 269 |
Географија
уредиЗнаменитости
уреди
Историјски центар града, Медина, садржи лавиринт уских уличица и древних зграда, али је лоше одржаван. Стари градски центар је сличан старом граду Ламу, али мањи од њега. Постоји много џамија, међу којима се истиче џамија Бадџанани или Ancienne Mosquée de Vendredi (стара Петковска џамија), која је најстарија џамија у Медини.[3][4] Првобитно је саграђена 1427. године, а минарет је додат 1921. године.[5] Позориште са 300 седишта Алијансе Франко-Коморијен служи као место за националне и међународне представе, церемоније, конференције, пројекције филмова и семинаре. Остале локације укључују Ал-Камар са 700 места, Народна палата са 500 места и Омладински центар Фоумбоуни са 300 места.[6]
Клима
уредиМороне карактерише клима у тропским кишним шумама (Af), са углавном обилним падавинама током целе године – само у октобру у просеку пада мање од 100 mm (4 in) кише (отприлике 98 mm (3,9 in)). Просечна годишња количина падавина је 2.700 mm (110 in) и киша пада током свих месеци у години. Сезона монсуна траје од новембра до априла. Влажност ваздуха је у распону од 69 до 79 одсто. Моронијеве просечне температуре током целе године су релативно константне са високом у опсегу од 32—34 °C (90—93 °F) и ниском у опсегу од 14—20 °C (57—68 °F). Регион доживљава честе циклоне и пошто се острва налазе на више од 10 степени испод екватора у западном делу Индијског океана, клима се генерално назива „поморска тропска“.[7]
| Клима Морона, Комора | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 34 (93) |
34 (93) |
35 (95) |
34 (93) |
33 (91) |
32 (90) |
31 (88) |
31 (88) |
31 (88) |
33 (91) |
34 (93) |
36 (97) |
36 (97) |
| Максимум, °C (°F) | 30,4 (86,7) |
30,4 (86,7) |
30,8 (87,4) |
30,4 (86,7) |
29,5 (85,1) |
28,4 (83,1) |
27,7 (81,9) |
27,7 (81,9) |
28,1 (82,6) |
29,1 (84,4) |
30,3 (86,5) |
30,8 (87,4) |
29,5 (85,1) |
| Минимум, °C (°F) | 23,4 (74,1) |
23,3 (73,9) |
23,0 (73,4) |
22,6 (72,7) |
21,2 (70,2) |
19,6 (67,3) |
18,8 (65,8) |
18,4 (65,1) |
19,0 (66,2) |
20,3 (68,5) |
21,6 (70,9) |
22,6 (72,7) |
21,2 (70,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 20 (68) |
20 (68) |
20 (68) |
20 (68) |
17 (63) |
14 (57) |
14 (57) |
14 (57) |
15 (59) |
16 (61) |
18 (64) |
19 (66) |
14 (57) |
| Количина кише, mm (in) | 364 (14,33) |
293 (11,54) |
279 (10,98) |
316 (12,44) |
256 (10,08) |
266 (10,47) |
244 (9,61) |
150 (5,91) |
108 (4,25) |
97 (3,82) |
108 (4,25) |
219 (8,62) |
2,700 (106,3) |
| Дани са кишом | 18 | 16 | 18 | 18 | 12 | 12 | 12 | 10 | 11 | 12 | 12 | 16 | 167 |
| Релативна влажност, % | 79 | 77 | 76 | 74 | 69 | 66 | 65 | 65 | 70 | 73 | 69 | 72 | 71 |
| Сунчани сати — месечни просек | 187 | 177 | 225 | 192 | 232 | 231 | 236 | 232 | 221 | 237 | 230 | 212 | 2.612 |
| Извор #1: World Meteorological Organization[7] | |||||||||||||
| Извор #2: BBC време,[8] Дански метеоролошки институт (сунчаност и релативна влажност, 1931–1960)[9] | |||||||||||||
Планина Картала
уреди.jpg)
Морони се налази у подножју планине Картала, 10 kilometres (6 miles) северозападно од кратера вулкана. Активни вулкан висок 2.361 m (7.746 ft) је један од највећих активних вулкана на свету, са пречником од око 1 mile (1,6 km) и ерупцијом отприлике сваких једанаест година у последњих две стотине година.[10] Ерупција 2005, године изазвала је расељавање великог броја људи због вулканског пепела.[11]
Историја
уредиМесто су основали досељеници који су говорили арапским језиком. Морони је био престоница султаната Бамбао. Сачуван је арапски амбијент, а џамија Чиунду (Chiounda) је познато ходочасничко место.
Постао је главни град француске колоније Комори 1962, а главни град независне државе 1975.
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Има развијену дрвну (прерада махагоније, палисандра, ебановине, производња железничких прагова) и прехрамбену индустрију (шећеране, дестилерије рума и уљаре). Преко луке Морони извозе се етерична уља, ванила и дрво.
Саобраћај
уреди
Морони је бродским везама је повезан са другим острвима Комора, Мадагаскаром и континентом. Међународни аеродром Њазиђа отворен је 1975. године.
Државна управа за цивилно ваздухопловство, Министарство пошта и телекомуникација за промоцију нових технологија за информације и комуникацију и задужења за транспорт и туризам, налази се у Моронију, као и Национална агенција за цивилно ваздухопловство и метеорологију.[12] Мороне опслужује међународни аеродром Принц Саид Ибрахим, који се налази у Хахаји, око 15 km (9 mi) северно од града. Међутим, нема директних летова за Европу. То је цивилни аеродром на надморској висини од 28 m (92 ft) и има поплочану писту димензија 2.900 m × 45 m (9.514 ft × 148 ft).[13] Авиокомпаније које обављају међународне летове до овог аеродрома су Ер Танзанија, Ер Аустрал и Кенија ервејз. Међутим, између острва делују локалне авио-компаније, Интер Ајлс и АБ авијација.[14]
Дана 30. јуна 2009, Јеменија лет 626, на путу из Јемена за Морони, срушио се у Индијски океан са 153 путника и чланова посаде у авиону, многим из Француске.[15]
Постоји значајна лука иако мале величине са редовним превозом до афричког копна и других острва у архипелагу Коморос,[14] као и Мадагаскара и других острва у Индијском океану.[11] Лука је мали кеј од 80 m (260 ft) са газом од 3,5 m (11 ft), те стога није погодна за улазак великих бродова јер корални гребени представљају претњу по безбедност. Она подржава максималну величину пловила од 150 m (490 ft). Дубина канала је 24,4 m (80 ft), са дубином сидрења од 23,2 m (76 ft), дубином пристаништа за терет од 4,9 m (16 ft) и дубином терминала од 4,9 m (16 ft).[16] Унутар лучке мини индустријске зоне, локалним контејнерским терминалом је управљао Гулфком Порт менаџмент СА у периоду 2006–2012, након чега је Болор Африка логистика добила концесију и удружили су се Кофипри, луксембуршком инвестиционом компанијом.[17] Складини објекти као што су складишта су успостављени да би се олакшао увоз и извоз, као и за складиштење нафте.[3][18]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Subjects of UN Security Council Vetoes”. Global Policy Forum. Архивирано из оригинала 17. 3. 2008. г. Приступљено 27. 3. 2008.
- ^ „Article 33, Repertory, Supplement 5, vol. II (1970–1978)” (PDF). United Nations, Office of Legal Affairs (OLA). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2014. г.
- ^ а б в Encyclopædia Britannica. „Encyclopædia Britannica”. Britannica.com. Приступљено 30. 9. 2013.
- ^ „Lonely Planet review for Arab Quarter”. Lonely Planet. Приступљено 3. 10. 2013.
- ^ Michael Hodd (1994). East African Handbook. Trade & Travel Publications. стр. 686. ISBN 978-0-8442-8983-0.
- ^ Rubin 1999, стр. 77.
- ^ а б „World Weather Information Service – Moroni”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Average Conditions - Moroni”. BBC. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „Comorerne - Ile Moroni” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931-1960) (на језику: дански). Danish Meteorological Institute. стр. 70. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 4. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Volcano Stirs on Main Comoros Island”. The New York Times. REUTERS. 14. 1. 2007. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ а б „Africa ComorosWorld Factbook”. Central Intelligence Agency. Приступљено 3. 10. 2013.
- ^ „ISO Country Code – KM” (PDF). FAA. 29. 7. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Prince Said Ibrahim International Airport”. Great Circle mapper. Приступљено 3. 10. 2013.
- ^ а б „Flights to Comoros”. Saflights. Приступљено 3. 10. 2013.
- ^ Thorpe (2009). The Pearson Concise General Knowledge Manual 2010 (New изд.). Pearson Education India. стр. 146—. ISBN 978-81-317-2766-9.
- ^ „Port of Moroni”. Fleetmon. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Moroni Agency”. Delmas. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ Peoples of Africa: Burkina Faso-Comoros. Marshall Cavendish. 2001. стр. 99—. ISBN 978-0-7614-7160-8.
Литература
уреди- Karlekar, Karin Deutsch; Marchant, Eleanor (2008). Freedom of the Press 2007: A Global Survey of Media Independence. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5582-2.
- Rubin, Don (јануар 1999). The World Encyclopedia of Contemporary Theatre: The Arab world. Routledge. ISBN 978-0-415-05932-9.
- Sinclair, Ian; Langrand, Olivier (2003). Birds of the Indian Ocean Islands. Struik. ISBN 978-1-86872-956-2.[мртва веза]
- Martin Ottenheimer; Harriet Ottenheimer (1994). Historical Dictionary of the Comoro Islands. African Historical Dictionaries; No. 59. Metuchen, NJ: Scarecrow Press. ISBN 978-0-585-07021-6.
- Iain Walker (2019). Islands in a Cosmopolitan Sea: A History of the Comoros. London, England: Hurst Publishers. ISBN 9781787381469.
- Graebner, Werner (2001). „Twarab ya shingazidja: a first approach”. Swahili Forum. 8: 129—143.
- Shepherd, Gillian M. (1. 1. 1977). „Two Marriage Forms in the Comoro Islands: An Investigation”. Africa. 47 (4): 344—359. JSTOR 1158341. S2CID 145156752. doi:10.2307/1158341. ProQuest 1298706914.
- Walker, Iain (2002). „Les aspects économiques du grand mariage de Ngazidja”. Autrepart. 23: 157—171. doi:10.3917/autr.023.0157.
- Shepherd, Gillian M. (23. 1. 2012). „Two Marriage Forms in the Comoro Islands: An Investigation”. Africa. Cambridge University Press. 47 (4): 344—359. JSTOR 1158341. S2CID 145156752. doi:10.2307/1158341. Архивирано из оригинала 27. 12. 2021. г. Приступљено 27. 12. 2021.
