Моноенергизам

Моноенергизам (грч. μονοενεργητισμός) је христолошеко учење (проглашено за јерес) веома слично монотелитизму, с тим што се тврди да у Христу постоји само једно дејство (енергија). Међутим, православни не прихватају ово учење, пошто и Божанска и човечанска природа у Христу морају да имају и сопствену вољу и сопствену енергију (дејство) иначе би биле непотпуне.

Моноенегизм се развио у Византији почетком 7. века, у време цариградског патријарха Сергија I који је настојао да пронађе компромисна теолошка решења у циљу измирења са монофизитима.

Поред појма моноенергизам употребљава се и облик моноенергетство.

Види још

• Монотелитизам
• Монофизитизам
• Диоенергизам
• Диотелитизам
• Диофизитизам

Литература

• Батрелос, Димитриос (2008). Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника. Крагујевац: Каленић. 
• Лурје, Вадим (2010). Историја византијске философије: Формативни период. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 
• Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. 
• Мајендорф, Џон (1997). Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године. Крагујевац: Каленић. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Перовић, Давид (2001). „Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 45 (1-2): 153—161. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2020. г. Приступљено 24. 03. 2018. 
• Поповић, Радомир В. (2011). Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми: Одабрана документа. Књ. 2. Београд: Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију.