Момчило М. Ристић
Момчило М. Ристић (Мрчајевци, 27. јул 1929 – Београд, 10. август 2018) био је српски инжењер технологије и редовни члан САНУ на Одељењу техничких наука (дописни члан од 21. марта 1974, редовни од 12. децембра 1985). Примарно поље рада било му је наука о материјалима и технологија материјала, са ужом оријентацијом на прогнозу својстава материјала, физику и технологију синтеровања.[1]
Момчило М. Ристић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. јул 1929. |
Место рођења | Мрчајевци, Краљевина СХС |
Датум смрти | 10. август 2018.89 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Образовање | Београдска школа синтеровања |
Научни рад | |
Институција | Технички факултет Универзитета у Београду
Центар за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду Институт техничких наука САНУ |
Академија | Српска академија наука и уметности |
Познат по | наука о материјалима |
Награде | Октобарска награда Београда Френкељова награда |
Биографија
уредиМомчило М. Ристић рођен је 27. јула 1929. године у Мрчајевцима, од мајке Милке и оца Милана, учитеља. Дипломирао је са одличним услсхом на Технолошком факултету Универзитета у Београду. После дипломирања и одслуженог војног рока, од 1955. године, радио је у Предузећу „ЦЕР" у Чачку на проблемима добијања електрокерамичких материјала, после чега, од 1959. године, ради у Институту за нуклеарне науке на проблемима развоја модерних материјала, нуклеарно-керамичко горива, високоватросталним и металокерамичким материјали итд. Од 1974. године сарађује у Институту техничких наука САНУ, вде води пројекте који се односе на физику и технологију синтеровања. Године 1962. изабран за доцента Електротехничког факултета Универзитета у Београду, а пет година касније за ванредног професора Техничког факултета у Нишу. Године 1969. изабран је за редовног професора Електронског факулгета Универзитета у Нишу, где обавља и дужност шефа Катедре за електротехничке материјале.
Mомчило Ристић је 1962. године одбранио докгорску дисертацију под насловом Реакције у чврстом стању система AL-TiO2 на Технолошком факулгету Универзитета у Београду, после чега је промовисан за доктора техничких наука.
Као један од водећих југословенских технолога и утемељивач науке о материјалима код нас, стекао је велики углед у међународним оквирима. Теоријско проучавање процеса синтеровања Момчила Ристића односи се на фундаменталну анализу процеса који се одигравају при синтеровању реалних материјала. To је, у ствари, оригиналност која каракгерише, у свету познату, Београдску школу синтеровања, чији је творац Момчило Ристић. Научну физиономију ове школе најбоље карактерише укупно 14 докторских теза и 15 магистарских радова, урађених и одбрањених под његовим руководством до краја 1974. године.[2]
Чланство у другим академијама
уредиБио је члан ван радног састава Македонске академије наука и уметности од 1986. године, инострани члан Академије Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике од 1991. године и инострани члан Руске академије наука од 1992. године.[3]
Чланство у стручним удружењима
уредиДржао је чланство у наредним стручним удружењима:
- Инжењерска академија наука Србије (почасни члан од 1999)
- Међународни институт за науку о синтеровању (председник)
Одбори
уредиБио је члан више одбора:
- Одбор за астронаутику
- Одбор за физичку хемију
- Међуодељенски одбор за енергетику
- Међуодељенски одбор за 3. миленијум
- Међуодељенски одбор за мултидисциплинарно проучавање споменика средњовековне културе
- Међуодељенски одбор за физичку хемију материјала
- Комисија за међународну и међуакадемијску сарадњу САНУ
- Научни одбор Здружене лабораторије за савремене материјале САНУ (председник)
Дела (библиографија)
уредиMомчило Ристић је објавио велики број научних и стручних радова, односно кљига, у којима се третирају проблеми науке о материјалима, а који су исто тако у вези са развојем модерних техничких материјала. Његови научни радови приладају следећим ужим научним дисциплинама:
- Теоријско проучаваље процеса синтеровања,
- Синтеровање кристалних материјала,
- Реакције у чврстом стању и
- Физичке особине материјала.
Објавио је 922 научна рада, од чега 488 у страним и 434 у домаћим часописима, као и 32 књиге.
Књиге
уреди- Основи науке о материјалима – Београд: Научна књига, 1977.
Уреднички рад
уреди- Science of sintering (главни и одговорни уредник)
- International Journal of Powder Metalurgy (USA) (члан редакционог одбора)
- Journal of Powder and Bulk Solids Technology (England) (члан редакционог одбора)
- Journal of Serbian Chemical Society (Belgrade) (члан редакционог одбора)
- Хемијски преглед (Београд) (члан редакционог одбора)
Библиотека Момчила М. Ристића
уредиАкадемик Момчило Ристић поклонио је део своје личне библиотеке са 1240 наслова Библиотеци САНУ. Књиге су примљене у фонд 1999. године, а до краја 2000. године завршена је њихова обрада у електронском каталогу SANUBIB са сигнатуром ПБ 35. Књиге су углавном из области којом се бави академик М. Ристић, наука о материјалима. Највећи број књига је на страним језицима: руском, немачком, енглеском.[4]
Награде и признања
уреди- Октобарска награда Београда, 1965.
- Френкељова награда, 1977.
Такође, бројне повеље и плакете.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Члан САНУ Момчило Ристић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 15. март 2022.
- ^ Годишњак САНУ за 1975. годину. Српска академија наука и уметности. 1976.
- ^ „Преминуо академик Момчило Ристић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 15. март 2022.
- ^ „Посебне библиотеке у Библиотеци САНУ”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. март 2022.