Момчило Зечевић
Момчило Зечевић (Билећа, 21. јануар 1935 – Београд, 22. јул 2017) је био српски историчар и члан Црногорске академије наука и уметности.[1]
Момчило Зечевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 21. јануар 1935. |
| Место рођења | Билећа, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 22. јул 2017. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиШколовао се у Крагујевцу, Билећи и Беранама, где је матурирао 1953. године. На Филозофском факултету у Београду димпломирао је 1959, а магистрирао 1962. године. Докторску дисертацију Словенска људска странка и југословенско уједињење 1917–1921 одбранио је 1972. године на Филозофском факултету у Љубљани. Од 1959. радио је у Институту за изучавање радничког покрета, затим од 1964. у Одељењу за историјске науке Института друштвених наука у Београду. У Институту за савремену историју у Београду радио је од 1969. За научног саветника у Институту за савремену историју изабран је 1985. године, а 1989. за редовног професора Филозофског факултета у Новом Саду. У неколико наврата као истраживач и предавач боравио је у више страних земаља (САД, Канада, Француска, Енглеска, Аустрија, Чешка, Словачка, Русија и др.). Био је дугогодишњи уредник-секретар Редакције другог издања Енциклопедије Југославије за Србију. Био је уредник обновљеног Југословенског историјског часописа од 1996. године.[2] За ванредног члана ЦАНУ изабран је 6. децембра 1996, а за редовног 12. децембра 2003. године.[1] Преминуо је 22. јула 2017. године у Београду.[3]
Библиографија
уредиЗечевић се претежно бавио политичком историјом Југославије, и то са тежиштем у историји Краљевине Југославије и Словенске људске странке.[4] Објавио је око 200 чланака, студија и прилога. Његови значајнији радови су:[1]
- Словенска људска странка и уједињење 1917–1921 (1973. и 1977);
- На историјској прекретници: Словенци у политици југословенске државе 1918–1929 (1985, издање на словеначком 1987);
- Југославија 1918–1984 (1984, 2. изд. са Бранком Петрановићем 1988);
- Југословенски федерализам, Идеје и стварност (1987, са Б. Петрановићем);
- Агонија две Југославије (1991, са Б. Петрановићем).[2]
Референце
уреди- ^ а б в „Momčilo Zečević - CANU”. www.canu.me. Приступљено 2023-01-11.
- ^ а б Михаљчић, Раде; Ћирковић, Сима (1997). „Зечевић, Момчило”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 389—390.
- ^ www.antenam.net. „Preminuo akademik Momčilo Zečević”. Antena M (на језику: српски). Приступљено 2023-01-11.
- ^ „Момчило Зечевић - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. www.istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2023-01-11.
