Младен I Шубић
Младен I Шубић Брибирски (умро 1304) је био хрватски бан из породице Шубић. Заједно са братом Павлом овладао је почетком 14. века већим делом Босанске бановине. Погинуо је 1304. године у сукобу са босанским јеретицима.
Младен | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1255. |
Датум смрти | 1304. |
Место смрти | Бановина Босна |
Породица | |
Родитељи | Стјепко Шубић |
Династија | Шубићи |
бан Босне | |
Период | 1299-1304 |
Претходник | Павле Шубић |
Наследник | Младен II Шубић |
Биографија
уредиМладен је био син Стјепана Шубића и брат Павла I Шубића. Павле је, користећи се сукобима Србије и Византије, продро дубоко у земљу, све до Оногошта. Још од 1299. године он је освојио велики део Босне и понео титулу „господара Босне“ постављајући на место бана свог брата Младена I[1]. Међутим, на босанском банском престолу налазио се Стјепан I Котроманић (на власт дошао између 1287. и 1290. године). Почетком 14. века се у Босни воде борбе. Младен I и Стјепан I се сукобљавају негде на Дрини (1302), али је непознат исход овог рата. Већ 1304. године Младен у једној повељи носи титулу господара Хумске земље. Међутим, нема трагова о стварној власти Младена Брибирског у Хуму. Уместо њега појављује се кнез Константин из породице Нелипчића који влада просторима доњег тога Неретве, Стона и Невесиња[2].
Шубићи су 1302. године држали највећи део Босне. Једино су Доњи Краји били под влашћу Хрватина Стјепанића који је, међутим, признавао врховну власт Шубића. Престоница Младена била је у тврђави Клису. Младен је покренуо кампању против богумила. У сукобима са богумилима страдао је 1304. године. Павле је бански престо поверио своме сину, Младену II. У сукобу са српским краљем Милутином, Младен II убрзо пада у заробљеништво те Шубићи 1306. године, након склапања мировног споразума, губе власт над Хумом[3].
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Историја српског народа, група аутора, СКЗ, Београд (1999)