Младен Ђуричић
Младен Ст. Ђуричић (Заблаће код Шапца, 8. март 1889 — Београд, 20. септембар 1987) био је капетан речног бродарства, капетан речне пловидбе, књижевник и публициста.[1]
Младен Ђуричић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 8. март 1889. |
| Место рођења | Заблаће код Шапца, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 20. септембар 1987. (98 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Основну школу завршио је у Накучанима (1900) а нижу гимназију у Шапцу (1904)[2], у задњој деценији деветнаестог века запослен у колонијално-бакалској радњи на Малом пијацу, Шабац. У Београд је отишао 1907. У служби Српског паробродарског друштава од 1909[2], већ 1913. постаће дипломирани капетан. За време Првог светског рата је био дописник са Солунског фронта.
После рата запослен је као помоћник команданта Београдског пристаништа и заповедник пароброда. Референт постаје 1920, шеф речне пловидбе 1925, административни секретар Народне скупштине 1927.[2].и библиотекар Министарства просвете 1929.[1] Оснивач је и уредник листова Подрински весник (1920) и часописа за бродарство и обавештајну службу Бродар (1923)[2]. Један је од оснивача књижевних клубова и удружења Полет (1907), Друштва књижевника (1924), Књижевног круга (1925), Косовка (1926), Клуба независних књижевника (1930). Члан је Удружења књижевника Србије.
Користио је псеудониме Млад - Милтијад, Огњен Палигорић, Сава Дринчић, Дриносавић, Дринко Савић. Прву песму објављује у листу Чивија под уредништвом Светозара Грданичког (1906). Сарађује у преко 70 часописа. Написао је десетине романа, а само у рукопису му је остало 14 романа и драмских дела. Дела су му превођена на есперанто, француски, немачки, руски и словачки. Носилац је Албанске споменице.
Доприноси и песме
уредиИзмеђу осталог Младен Ст. Ђуричић је писац прве енциклопедије речног бродарства, прве речне приповетке, а нарочито је познат његов Капетан Тисе. Пише надахнуту поему о одважности ваздухопловног наредника Орестија Крстића.
Заслужан је за остварења шабачке Чивије, у коме ће заједно са познатим јагодинским хумористом, Живојином Павловићем Жикишоном, објављивати песме и текстове шаљиве и сатиричне садржине.
Дела
уреди- Повлачење Срба кроз Албанију, Видо, острво смрти, Београд 1924.
- Пробој Солунског фронта 1918. године, Београд 1925
- Никола Пашић у народним песмама, Београд, 1926
- На таласима, Београд, 1928
- Капетаница, Београд, 1929
- Водоземци, Београд, 1931
- Ходочашће српског ратника на француска бојишта, Београд, 1931
- Бој на Кајмакчалану 1916. године, Београд, 1931
- Бојеви у Добруџи у српским народним песмама, Београд, 1931
- Девети вал, Београд, 1932
- Капетан Тисе, Београд, 1936
- Жива вода, Београд, 1936
- Шабац као културна жижа Србије XIX и XX века, Шабац, 1937
- Мртва стража, Београд, 1937[3]
- Савремена српска приповетка, Београд, 1943
- Јадар топи брда, Београд, 1959
- Епиграми, епитафи и епиграфи, Београд, 1962
- Оџаковићи, Шабац, 1963
- Звижди ветре, Шабац, 1964
- Историја југословенског речног бродарства, Београд, 1965
- Последњи Обреновићи, Београд, 1967
- Успомене на Михајла Петровића, Београд, 1968
- Кнез и витез Тешман Солдатовић, Шабац, 1968
- Шабачка чивија, Београд, 1969
- Поцерско село Накучани, 1969
- Самоубиство незнаног јунака, Београд, 1971
- Почеци српске позоришне уметности, Београд, 1972
- Антологија српске ратне лирике, Београд
- Ој, Ужице мали Цариграде, Београд, 1975
Референце
уреди- ^ а б „Umro je kapetan i književnik Mladen Đuričić”. srpskilegat.rs. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 185—186.
- ^ Milovanović, Miodrag (2016). Srpska naučna fantastika. Beograd: Everest media. стр. 53—54.
Спољашње везе
уреди- Јагодински хумористички лист Жикишон http://www.zikison.net
- Чивија лист за шалу и забаву из 1908
- Младен Ђуричић: Јунаци са Доброг поља (Солунци говоре)
