Мишићи средњег ува

Мишићи средњег ува су најмањи попречно-пругасти мишићи у организму и парни мишићи главе. Њихова основна улога је да регулишу рад слушних кошчица, смање притисак у унутрашњем уву и контролишу амплитуду звучних таласа, који се преко кошчица и бубне опне преносе из спољашњег слушног канала у унутрашње уво.

Ембриологија

У петој недељи развића ува, продубљивањем првог фарингеалног шпага настаје туботимпанични шпаг (лат. recessus tubotympanicus). Од туботимпаничног шпага развијају се шупљине средњег ува – тимпанична шупљина и слушна туба (аудитивна, Еустахијева туба). Њихове епителне структуре воде порекло од ендодерма првог фарингеалног шпага.

У седмој недељи ембрионалног развоја следи развиће слушних кошчица. Кондензацијом мезенхима првог и другог фарингеалног лука образују се хрскавични претходници слушних кошчица, а енхондралним окоштавањем од њих настају чекић, наковањ и узенгија или стремен.

Од истог мезенхима формирају се и мишићи средњег ува (лат. musculus tensor timpani) и (лат. musculus stapedius).

Анатомија

Мишић узенгије

Мишић узенгије (лат. musculus stapedius) је парни мишић главе и најмањи попречно-пругасти мишић у организму човека. Основна функција му је повлачење главе узенгије уназад и упоље, чиме се смањује притисак у унутрашњем уво. Осим тога, он стабилизује поменуту слушну кошчицу и ограничава њене покрете, чиме се контролише амплитуда звучних таласа, који се преко кошчица и бубне опне преносе из спољашњег слушног канала у унутрашње уво.

Положај и односи

Мишић узенгије се налази у средњем уву, у шупљини пирамидалног исупчења мастоидног зида бубне дупље. Од њега полази танка тетива, која се пружа унапред и припаја на слушној кошчици узенгији.^[1]^[2]^[3]

Инервација

У инервацији мишића узенгије учествује истоимени живац, који представља бочну грану живца лица.

Мишић затезач бубне опне

Мишић затезач бубне опне (лат. musculus tensor tympani) је мали парни мишић главе, који се налази у средњем уву. Основна улога му је повлачење чекића ка унутра и затезање бубне опне. Слично мишићу узенгије, он својим дејством регулише пренос звука до унутрашњег ува и штити га од прејаких надражаја.

Положај и односи

Припаја се на истоименом коштаном полуканалу и хрскавици тзв. Еустахијеве трубе, а одатле се простире уназад, и у виду танке тетиве причвршћује се на врату слушне кошчице, чекић.^[1]^[2]^[3]

Инервација

Инервисан је од стране завршних гранчица доњовиличног живца.

Патофизиологија

Парализа мишића омогућава шире покрете узенгије, што изазива повећану осетљивост слушних кошчица на звучне осцилације. Због тога се звук нормалне јачине доживљава као веома гласан.

Извори

^ ^а ^б Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
^ ^а ^б Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
^ ^а ^б Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература

Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.

Спољашње везе

[Ref2-1] а ^б Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.

[Ref1-2] а ^б Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

[Gray's_Anatomy40th-3] а ^б Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

[2]

[3]