Мишко Јовановић
Михајло Мишко Јовановић (Тузла, 15. јун 1878 — Сарајево, 3. фебруар 1915) је био трговац, национални радник. Учествовао је у организовању Сарајевског атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда 15/28. јуна 1914. године. Окружни суд Земаљске владе у Сарајеву га је осудио због велеиздаје на смртну казну вешањем.
Мишко Јовановић | |
|---|---|
 Мишко Јовановић (око 1910. године) | |
| Датум рођења | 15. јун 1878. |
| Место рођења | Тузла, Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. фебруар 1915. (36 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Аустроугарска |
| Место укопа | Капела видовданских хероја, Сарајево |
Биографија
уредиУ родном месту је завршио основну школу, два разреда трговачке школе и три разреда приватне немачке школе.[1]
До 1913. године је радио најпре у очевој, која је постала његова трговачка радња, а затим је отворио биоскоп.[1]
Био је један од највиђенијих тузланских Срба. Његово богатство се ценило на више од 100.000 круна.[1]
Био је један од оснивача и од 1907. до 1914. први старешина Српског сокола у Тузли, а касније и надзорник Посавско-подрињског округа Српске соколске жупе Босанско-херцеговачке. На првом свесрпском соколском састанку у Београду 1910. заступао је целокупно босанско-херцеговачко српско соколство. С Вељком Чубриловићем је путовао од села до села и проповедао соколске идеје. Настојали су, по узору на „Соколе“ у Србији, да у своје редове привуку што више школске омладине.[2]
Као члан Сокола је 1912. боравио више месеци у Немачкој и Србији, где је преко Вељка Чубриловића ступио у контакт с члановима Нарадне одбране и постао одборник Народне одбране за Тузлу.[1]
Био је члан одбора Српске банке, Српске црквене општине и Епархијског савета. У својој кући на спрату основао је Српску читаоницу.[1]
Током Балканских ратова је сакупљао добровољне прилоге за Црвени крст Србије.[1]
Маја 1914. се сусрео са Трифком Грабежом и Гаврилом Принципом, када су се налазили на путу од Србије до Сарајева и од њихових помагача примио оружје припремљено за атентат, 4 пиштоља и 6 бомби. Како није смео сам да их пренесе до Сарајева, са Данилом Илићем се договорио да оружје однесе у Добој код кројача Вука Јакшића.[1]
Заједно са Данилом Илићем и Вељком Чубриловићем, обешен је 3. фебруара 1915. године у Сарајеву.
Извори
уреди- ^ а б в г д ђ е Вељковски 2009, стр. 583.
- ^ Милошевић 2014.
Литература
уреди- Вељковски, Југослав (2009). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник, књига 3, И-Ка. Нови Сад: Матица Српска. ISBN 978-86-7946-037-0.
- Милошевић, Боривоје (2014). Први свјетски рат - узроци и посљедице - Аустроугарска управа и српски соколски покрет у Босни и Херцеговини у Првом свјетском рату. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. Архивирано из оригинала 25. 09. 2017. г. Приступљено 24. 9. 2017.
