Михаил Угрумов
Михаил Вениаминович Угрумов (рус. Михаи́л Вениами́нович Угрю́мов; рођен 11. априла 1947) руски је физиолог и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности од 1. новембра 2012.[1]
Михаил Вениаминович Угрумов | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. април 1947. |
Место рођења | Саратов, Совјетски Савез |
Образовање | Руски национални истраживачко-медицински универзитет Н. И. Пигоров |
Научни рад | |
Поље | Физиологија |
Академија | Српска академија наука и уметности |
Награде | Award after L. Orbeli |
Биографија
уредиЗавршио је основне студије на Московском државном универзитету Ломоносов 1970. године, магистратуру на Институту еволуционе биологије и биохемије у Лењинграду 1973. и докторат 1985.[1][2]
Главна интересовања Михаила Угрумова су развојна неуробиологија и неуроендокринологија, Неуродегенеративне болести.[2]
Радио је као научни сарадник на Институту Руске академије наука за биологију развића од 1975, као виши научни сарадник 1977—1987. и као руководилац Лабораторије за хормоналну регулацију и неурохистологију и као редовни професор на Московском државном универзитету Ломоносов од 1985. године.[1] Инострани је члан састава Српске академије науке и уметности од 1. новембра 2012, редовни је члан Руске академије наука од 2006,[3] члан је експертског борда Иновационог центра Сколково, Руског неурохемијског друштва и потпредседник је Руског друштва физиолога „Иван Павлов”.[1] Члан је уредништва Доклады Академии наук; Нейрохимия, Клеточные технологии в биологии и медицине, Патогенез, Comparative Biochemistry and Physiology, Journal of Chemical Neuroanatomy, International Journal of Cell and Systems Developmental Biology и Acta Naturae.[1] Добитник је награде „Д. А. Орбелија” Руске академије наука за серију радова „Хипоталамус–хипофизни комплекс и путеви неурохормонске регулације: филогенеза, онтогенеза, пластичност” 1995. године и Златне медаље Ивана Сеченова за циклус радова „Истраживање улоге мозга у нервној и неуроендокриној регулацији у онтогенези и неуродегенеративним болестима” 2019.
Референце
уреди- ^ а б в г д „Михаил Вениаминович Угрумов”. САНУ.
- ^ а б „Michael Ugrumov”. neurologycongress.com. Приступљено 26. 1. 2024.
- ^ „Академику Угрюмову Михаилу Вениаминновичу - 60 лет!”. www.ras.ru. Приступљено 2022-04-11.
Библиографија
уреди- Ugrumov M. V. Hypothalamic catecholaminergic system in ontogenesis development and functional significance. In: Phylogeny and Development of Catecholamine System (eds. W. Smeets and Reiner T.), London, Cambridge Univ. 1994.
- Угрюмов М. В. Болезнь Паркинсона: новые представления о патогенезе, диагностике и лечении. В кн. «Болезни движений: медицинские и социальные аспекты» (под ред. У. И. Гусева и А. Б. Гехт). - М.: АПКиППРО, 2010.
- Габибов А. Г., Фаворова О. О., Кулакова О. Г. Нейродегенеративные заболевания: Фундаментальные и прикладные аспекты. (под редакцией академика М. В. Угрюмова) Часть III. Рассеянный склероз. - 2010.
- Ugrumov M. V., Khaindrava V. G., Kozina E. A. et al. Modeling of precliniical and clinical stages of Parkinson’s disease in mice //Neuroscience. - 2011. V. 181.
- Ugrumov M. V., Saifetyarova J. Y., Lavrentieva A. V., Sapronova A. Y. Developing brain as an endocrine organ: secretion of dopamine // Mol. Cell Endocrinol. - 2012. V. 348. № 1.
- Ugrumov M. V. Brain neurons partly expressing dopaminergic phenotype: location, development, functional significance and regulation //Advances in Pharmacology. - 2013. Volume 68.