Игуманија Митродора (Миљковић)
Митродора (световно Лепосава Миљковић; Дубница код Свилајнца, 15. октобар 1944 — Манастир Радошин, 5. септембар 2021) била је монахиња Српске православне цркве и старешина Манастира Радошина.
Митродора (Миљковић) | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | Епархија браничевска |
Чин | игуманија |
Титула | игуманија Манастира Радошина |
Седиште | Манастир Радошин |
Године службе | од 28. августа 2008. до 5. септембра 2021. |
Наследник | Нимфодора Миљковић |
Лични подаци | |
Световно име | Лепосава Миљковић |
Датум рођења | 15. октобар 1944. |
Место рођења | Дубница код Свилајнца, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 5. септембар 2021.76 год.) ( |
Место смрти | Манастир Радошин, Србија |
Биографија
уредиИгуманија Митродора (Миљковић) рођена је 15. октобра 1944. године у селу Дубница код Свилајнца, од побожних родитеља Милана и Јаворке. Приликом крштења је добила име Лепосава.[1]
Основну школу завршила је у родном месту. Ступа као искушеница у Манастир Благовештење Рудничко код Страгара, 1956. године код игуманије Михаиле Кнежевић. Замонашена је 18. августа 1963. године у Благовештењу од стране епископа шумадијскога господина Валеријана Стефановића, добивши монашко име Митродора.[2]
После добијеног канонског отпуста монахиња Митродора прелази у Епархију браничевску, 1999. године најпре у Манастир Нимник код Курјаче. У Манастир Радошин долази са биолошком сестром монахињом Нимфодором 2001. године. Одлуком епископа браничевскога господина Игњатија Мидића, 28. августа 2008. године постављена је за прву игуманију Манастира Радошина.[3]
Упокојила се у Господу 5. септембра 2021. године у Манастир Радошин, а сахрањена је у порти манастира.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Бојанић: У обилазак манастира Моравске Свете Горе, неописива лепота - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2020-04-28. Приступљено 2023-09-01.
- ^ zivoturednik (2020-05-13). „Дружење које крепи душу и улива наду – мартовско путовање за будуће брачнике”. Центар за живот (на језику: српски). Приступљено 2023-09-01.
- ^ Софија (2018-05-07). „Ресавска Света гора: Прави рај за вернике и верски туризам”. Opanak.rs (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-01.