Митинг у Хртковцима
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Митинг у Хртковцима је био предизборни митинг Српске радикалне странке који је одржан у Хртковцима 6. мајa 1992. Митингу је присуствовао и Војислав Шешељ.
Читање списка грађана
Хртковци су село које се налази око 15 километара јужно од Руме. По попису из 1991. село је било етнички мешовито: Хрвати су у селу чинили 40,24% од укупног броја становника, Срби 20,49%, Мађари 19,19% и Југословени 16,58%.
На митингу 6. мајa 1992, Шешељ је прочитао имена 17 мештана Хрвата, за које је тврдио да су чланови „Збора народне гарде“ и да су се слагали са прогоном Срба из Хрватске.[1] Њима је наводно запрећено да се иселе, док је, према неким тврдњама, 20 породица хрватске националности наводно избачено из кућа.[2][3] Неки мештани хрватске националности су се под наводним претњама појединих избеглица, пристиглих углавном из Хрватске са ратом захваћених простора, убрзо иселили.[2] Локална власт на челу с Остојом Сибинчићем затим је променила назив села у Србиславци.[2]
Пропаганда везана за митинг
Овај митинг Демократски савез Хрвата у Војводини сматра "почетком прогона несрпског становништва из Срема“.[4] Према овом гледишту, напади на Хрвате почели су убиством Мијата Штефанаца,[5] а жупник Никола Краљевић је након константних претњи претучен готово до смрти.[6]
Суђење
Међународни кривични суд за бившу Југославију оптужио је Војислава Шешеља за наводно протеривање.[7] У својој оптужници, тужилаштво је дало списак од 722 људи који су, наводно, напустили Хртковце. Војислав Шешељ ослобођен је свих оптужби.
У мају 1992, Војислав Шешељ је дошао у Војводину и сусрео се са својим сарадницима из СРС-а. Војислав Шешељ је наложио својим сарадницима да се обратите несрбима те им прете смрћу уколико не напусте то подручје. Дана 6. маја 1992. Војислав Шешељ је одржао говор у селу Хртковци, у Војводини, позивајући на протеривање Хрвата са тог подручја и читао списак појединих хрватских становника који би требало да оду у Хрватску. Као резултат овог говора, бројни хрватски становници одлучили су да напусте Хртковце. Након овог говора, присталице и сарадници оптуженог, укључујући чланове СРС и СЧП („Четнички Српски Покрет“ / „Српски Четнички Покрет“), започели су кампању етничког чишћења усмерену на несрбе, посебно Хрвате у Хртковцима. Током наредна три месеца, многи несрби су били злостављани, претило им се смрћу и застрашивало, присиљавајући их да напусте то подручје. Домови Хрвата су опљачкани и окупирани од стране Срба. Српске породице које су расељене из других делова бивше Југославије често су заузимале домове оних који су били присиљени да их напусте.[8]
— Цитат из оптужнице против Војислава Шешеља
Остала насеља
Тврди се да су, осим Хртковаца, неки Хрвати због сличних разлога напустили још један број насеља у Србији, посебно у Срему. Процењује се да је највећи број грађана Србије, хрватске националности, отишао из Новог Сланкамена, њих око 1.600, колико и из Земуна, док је из Бешке отишло 850 Хрвата. Хрвати су наводно "насилно протерани" и из Гибарца и Кукујеваца.[3]
Хртковци данас
У Хртковцима према попису становништва из 2002. године живи 3.428 становника, од чега 69,89% Срба, 9,04% Мађара и 7,46% Хрвата.
Већина исељених Хрвата населила се у Загребу (130 породица), у Кули код Пожеге (72 породице), Слатину (54), Пожегу (21), а Хртковчана има и у Сиску, Ивањој Ријеци и Цабуни (по 11 породица), Јакшићу, Ровињу и Запрешићу (по 10), као и у још 70-ак места.[9]
Референце
- ^ B92 - Vesti - Godišnjica progona Hrvata iz Vojvodine, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ а б в Hrtkovci 16 godina posle zločina, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ а б 18 godina od mitinga u Hrtkovcima, Б92
- ^ Danas 18 godina od mitinga u Hrtkovcima, Блиц
- ^ Dnevni list Danas Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Slobodna Evropa, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ „The charges against Vojislav Seselj”. BBC News. 24. 2. 2003. Приступљено 30. 8. 2010.
- ^ „The Prosecutor against Vojislav Seselj - Third Amended Indictment” (PDF). ICTY. децембар 2007. Приступљено 19. 1. 2011.
- ^ Hrvatska Riječ, Приступљено 8. 4. 2013.