Митинг за Истру и Далмацију у Нишу
Митинг за Истру и Далмацију у Нишу био је протестни збор против потписивања Лондонског споразума 26. априла 1915. године. Овај уговор који је српској Влади пао изузетно тешко, јер га је доживела као издају савезника, највероватније на иницијативу Франа Супила, који се тада по други пут налазио у у Нишу, организовала је поменути скуп.
Предуслови
уредиТоком ратног затишја y првој половини 1915. године потписан је Лондонски уговор, између сила Антанте и Италије 26. априла 1915. а у вези са условима под којим ће Италија ући у рат.[1] Овим уговором Италији су признати:
Србији и Црној Гори по овом споразуму припало би:
- Приморје (од залива Волоско до северне границе Далмације са острвима Крк и Раб)
- обала од рта Плоча до Дрима.[2]
Након што је незванично сазнао за преговоре са Италијом, Никола Пашић је савезницима упутио ноте 6. и 27. априла, којима је изразио протест против преговора али и подвукао да ће оваквом политиком између две суседне државе настајати непријатељства уместо да се јака држава у којој би живели Јужни словени појави као чврст зид против германских претензија. Уз то је молио савезнике да нове државе не буду предмет трансакција на штету Срба, Хрвата и Словенаца, Европе и европског мира.[3][4]
Поводом овог споразума 28. априла 1915. одржана је хитна седница, Српске владе и Народне скупштине, након што је српску владу обавестио о овом споразуму Франо Супило, један од оснивача Југословенског одбора, са седиштем најпре y Паризу, a затим y Лондону, који je y марту боравио y Петровграду, a крајем априла и почетком маја y Нишу.[5][6]
Место и време одржавања митинга
уредиМитинг за Истру и Далмацију одржан је у Нишу 7. маја 1915. године Митинг је одржан у Официрском дому.[7]
Учесници
уредиМитинг коме је присуствовало око 1.000 припадника јужнословенских народа, одржана је највероватније на иницијативу Франа Супила, а председништво су чинили: Иво Ћипико, М. Мартинц и Драготин Густинчић док су секретари били Јосип Миличић и Милостислав Бартулица.
Резолуција
уредиНа митингу је донета резолуција у којој је наглашено
| „ | потпуно и неодвојиво српско - хрватско – словеначко народно јединство и замољене су све силе које се боре за принцип народности да тај једнокрвни и нераздвојни народ сачувају од растрзања и отуђивања њихових земаља, те да омогуће Србији ослободилачку и културну мисију, што ће бити залога трајног мира у Европи.[8][9][10] | ” |
Извори
уреди- ^ Baker, Ray Stannard (1922). Woodrow Wilson and World Settlement: Written from His Unpublished and Personal Material (на језику: енглески). Doubleday, Page. стр. 52—55.
- ^ Стојковић, Момир, прир., Балкански уговорни односи 1876-1996, I. (Београд:Службени лист СРЈ, 1998).
- ^ Бојана Нешић, Србија на почетку Првог светског рата, У: Ниш ратна престоница Србије 1914/1915. Народни музеј Ниш, Ниш, 2014.
- ^ Ј. Јовановић, Борба за народно уједињење 1914—1918, Београд 1923, стр. 102
- ^ Гласник, Ниш, 16. април 1915. год.
- ^ М. Ђорђевић, Србија и Југословени за време рата 1914—1918., Београд 1922, 52; Ј. Хорват, Франо Супило, Београд 1961, 286.
- ^ Ж. Живановић, Ниш и нишке знаменитости, y књизи Србија y ратовима, изд. СКЗ, Београд 1958
- ^ Гласник, Ниш, 16. април 1915. године
- ^ Ч. Митрановић и М. Башић, Југословенске народне скупштине, Београд 1937, стр. 174
- ^ Д. Јанковић, Србија и југословенско питање, стр. 347
Спољашње везе
уреди- „(Тајни) Лондонски уговор Италије са силама Антанте, 26. април 1915.”. www.mfa.gov.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 5. 3. 2020.
