Мита Костић
Димитрије Костић − Мита (Сремска Митровица, 4. март 1886 — Београд, 11. април 1980) био је академик, историчар, универзитетски професор, директор Историјског института у Београду.
| Димитрије Костић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. март 1886. |
| Место рођења | Сремска Митровица, Аустроугарска |
| Датум смрти | 11. април 1980. (94 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Биографија
уредиОсновну школу завршио је у Сремској Митровици 1897., а гимназију у Сремским Карловцима 1905. године. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Бечу, где је и докторирао 1909. са дисертацијом Einflüse der Staatsbehörden durch die Kurzbeckşche Buchdruckerei auf das serbische Geistesleben im XVIII-ten Jahrhundert.[1]
Од 1910. до 1920. радио је као професор у карловачкој гимназији. Априла 1921. године изабран је од стране Београдског универзитета у звање доцента за народну историју на Филозофском факултету у Скопљу. За ванредног професора изабран је 1923., а за редовног 1932. године. Од 1938. до 1941. године обављао је и дужност декана факултета. Био је активни члан Скопског научног друштва од 1921., а од 1938. до 1941. његов председник и уредник часописа Гласник Скопског научног друштва.[2]
По избијању Другог светског рата прешао је у Београд, оставивши у Скопљу своју богату личну библиотеку, мноштво архивских исписа и целокупну личну преписку са многим познатим научницима, попут Константина Јиречека, Ватрослава Јагића, Јована Радонића. Иако је пензионисан после ослобођења 1945. године, Костић је и даље остао активан. У Српској академији наука сарађивао је са Историјским и Етнографским институтом, Одељењем за друштвене науке и Одељењем за литературу и језик. Био је и члан књижевног одељења Матице српске у Новом Саду и Мађарског историјског друштва у Будимпешти.[3]
Од 1954. до 1956. године предавао је Националну историју новог века на тек основаном Филозофском факултету у Новом Саду. Јуна 1955. изабран је за дописног, а децембра 1963. за редовног члана САНУ. У марту 1958. постављен је за директора Историјског института САНУ. Ту дужност је обављао до 1961. године.[3]
На предлог Београдског универзитета 1961.одликован је Орденом рада са црвеном заставом првог степена. Сахрањен је у Сремским Карловцима.
Историографски рад
уредиМита Костић се претежно бавио историјом Срба у Хабзбуршкој монархији, али и другим темама везаним за националну и општу историју. Од преко 120 његових радова, највећи део се односи на историју Војводине 18. века. Прве радове објавио је 1908. и 1909., у часопису Бранково коло а затим у Српском књижевном гласнику и Archiv für slavische Philologie 1914. По преласку из Карловаца на факултет у Скопљу 1921., Костић је у наредних неколико година објавио петнаестак запажених радова, међу којима се истиче студија Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија објављена 1923. у издању САНУ, а која говори о великој миграцији Срба крајем 18. века и њиховој новој насеобини. У периоду од 1931—1941. године, објавио је још тридесетак научних радова у којима се углавном бавио историјом Војводине 18-тог века и Србије у аустро-турским ратовима, као и историјом Старе Србије у 19. веку. Његова студија Гроф Колер као културно-просветни реформатор код Срба у Угарској у 18. веку објављена 1932. представљала је изузетно и оригинално научно дело у коме су приказане културно-просветне реформе Марије Терезије, процес ширења западноевропске културе на Србе и њиховог друштвеног и политичког прилагођавања животу у монархији. Посебно место у његовом стваралачком опусу представља студија Доситеј Обрадовић у историјској перспективи 18. и 19. века, из 1952. године, којом је расветлио утицај реформи Марије Терезије и Јозефа II на Србе у монархији. Ово књига је побудила пажњу и у иностранству, јер је, поред погледа на духовни и интелектуални развитак Доситеја Обрадовића бацила светлост и на развитак српског грађанског сталежа, са освртом на руски и средњоевропски утицај на српску просвећеност у 18. веку.[2] Значајни су и његови радови о српским привилегијама с краја 17. века, које је објавио заједно са Јованом Радоњићем, а у којима је јасно и документовано приказао основе верског, друштвеног и правног положаја Срба у Аустрији. Заједно са Јованом Томићем поставио је темеље научно-критичког проучавања новије прошлости Срба у Старој Србији.[3] Бавећи се питањима српске историје, Костић је дубоко зашао и у проблематику прошлости суседних народа : Арбанаса, Мађара, затим аустријске и турске управе на простору који су насељавали Срби, повезујући националну са ширим кретањима европске историје.
Референце
уреди- ^ С. Гавриловић, Костић Мита, у: Енциклопедија српске историографије (приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић), Београд (1997). стр. 448−449
- ^ а б С. Рајић, Костић, Мита у : Српски биографски речник 5, Кв-Мао, Нови Сад (2011). стр. 289-290
- ^ а б в Владимир Стојанчевић, Шездесета годишњица научног рада и осамдесет и пет година живота академика Мите Костића, Зборник Матице српске за историју, 4 (1971). стр. 11—24
Литература
уреди- Мирко Митровић, Библиографија радова академика Мите Костића, Зборник Матице српске за историју, 24 (1981). стр. 21.−36.
- Библиографија и мишљење домаћих и страних стручњака о штампаним радовима академика Мите Костића, Београд 1977, 31
- Мита Костић, дописни члан, Годишњак САНУ LXIV (1957). стр. 302.−308
- Мита Костић, дописни члан, Годишњак САН LXIX (1962). стр. 405.
- Мита Костић, редовни члан, допуна библиографије, Годишњак САН LXX (1963). стр. 359.
- Даница Милић, In memoriam : Академик Мита Костић (1886-1980), Историјски часопис XXVIII (1981). стр. 207.−209
- С. Ћирковић, Рад Мите Костића на средњовековној историји, Зборник матице српске за историју, 24 (1981). стр. 7.−9
- В. Стојанчевић, Мита Костић, Годишњак САН LXXXVII (1980) (1981). стр. 467−469
- С. Гавриловић, Мита Костић и његови радови из социјално-економске историје од 16. до 19. века, Зборник Матице српске за историју, 24 (1981). стр. 11.−16
- Е. М, Костић, Мита, у : Енциклопедија српског народа, Београд, (2008). стр. 540
- 35 година Историјског Института 1948-1983, Београд (1984). стр. 183
