Миснагдим (хебр. מתנגדים‎) или Митнагдим је јеврејска реч која буквалнбо значи опозиција[1], која се наноси на хасидски покрет Јевреја (Хабад Љубавич и сличне хасидијске секте јудаизма)[1]. Углавном су припадници Митнагдима били Ашкенази.[1]

Историја

уреди

Много традиционалних рабина је видело препреку у брзом напредовању хасидског јудаизма, које су сматрали херетичким. Отац хасидијског покрета је рабин Израел Бен Елизер[2] (такође познат и као Бал Шем Тов, скраченица Бешт; у преводу Господар доброг имена), име који су Јевреју далима посвећенима и чудотворним Јеврејима. Бал Шем Тов је учио да човеков однос са Богом зависан од његовог верског искуства, знања и поштовања детаља из Торе и Талмуда (јеврејске свете књиге).

Много Јевреја се на почетку плашило нових религијских покрета, поготово након неуспешних, месијанских[3] покрета Шабетијанства (лидер рабин Шабетај Цви) и Франкиста[4] (Јаков Франк). Сам Шабетај Цви је након наглог пораста Шабетијанства прешао у ислам и преузео име Мехмет Ефенди (умро је у црногорском граду Улцињ), док су Јакова Франка ухапсили 6. фебруара 1760, због ширења јереси. До тада је преобратио већ 26000 Јевреја[5]. Док су присталице Шабетајизма прелазили у Ислам, следбеници Јакова Франка су прелазили у католичку[6] веру.

Код латвијских Јевреја је било карактеристично добро познавање Талмуда. Хасидијски јудаизам је прво основан на том тлу, које је са поделом Посљко-латвијске државе постало део Руске Империје. Први документи о опозицији до хасидијског јудаизма потићу из белоруског града Шклов (1772).[1] Тада су рабини и Јевреји били против нових религијских покрета у Белорусији. Забранили су хасидијским Јеврејима синагоге и ширење литературе и оптуживали хасидијске рабине.[1] Неке од рабина су и ухапсили да би не дошли у контакт са локалним Јеврејима.[1] Мали део латвијских Јевреја је прешло у хасидски покрет (Хабад Љубавичи, Слоним, Карлин и Којданов)

Опозиција Гаона из Вилњуса

уреди

Први напади на хасидиски јудаизам је поћео у време оснивача Хабад Љубавича. Велики Гаон из Вилњуса (у преводу Гениј из Вилњуса), Елијах бен Шломо Залман, два пута је одбио да се састане са хасидским рабином из Хабада-Шнеур Залмана. Први пут 1772 и још једном 1777. године. Објављен је херем (велики бојкот) од стране Гаона и Шнеур Залман се после тога преселио у Могиљов, а касније хтео и преселити у Палестину.

Гаон из Вилњуса је тада био главни лидер опозиције-Миснагдима. Он је веровао да су тврдње о чудима и визијама, направљене од хасидских Јевреја, лажи и заблуде. Веровао је да се може веровати и без "чуда и визија" и само са добрим познавањем Торе. Вођа хасидског покрета, Бал Шем Тов, је више вио фокусиран на довођење охрабрења и подизања морале јеврејског народа, нарочито је то, по њему, било битно после успешног устанка козака Богдана Хмељницког. Пуно Јевреја је тада потпало под козачки јарам[7]. Познати су и погроми[8] козака над Јеврејима под новом влашћу (1648–1654).


Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Nadler, Allan. 2010. Misnagdim. YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe. http://www.yivoencyclopedia.org/article.aspx/Misnagdim (accessed November 18, 2013).
  2. ^ One or more of the preceding sentences incorporates text from a publication now in the public domain: Singer, Isidore; et al., eds. (1901–1906). "BA'AL SHEM-ṬOB, ISRAEL B. ELIEZER". Jewish Encyclopedia. New York: Funk & Wagnalls Company.
  3. ^ This article incorporates text from a publication now in the public domain: Kaufmann Kohler & Henry Malter (1901–1906). "SHABBETHAI ẒEBI B. MORDECAI". In Singer, Isidore; et al. Jewish Encyclopedia. New York: Funk & Wagnalls Company.
  4. ^ Јаков Франк је себе имао за реинкранацију Шабетај Цвија и трећег патријарха јеврејског народа Јакова
  5. ^ Миесес
  6. ^ Unterman, Alan (1997). Dictionary of Jewish Lore and Legend. Thames and Hudson. ISBN 978-0500110225. 
  7. ^ много Јевреја тада више није било део Пољско-латвијске државе
  8. ^ Reid 2000, стр. 35.

Литература

уреди

Види још

уреди


Спољашње везе

уреди