Мирчеа Луческу

Мирчеа Луческу (рум. Mircea Lucescu; 29. јул 1945, Букурешт) је бивши румунски фудбалер, који је играо на позицији десног крила, а тренутно је тренер Динама из Кијева.

Мирчеа Луческу
Луческу 2009.
Лични подаци
Датум рођења	(1945-07-29)29. јул 1945.
Место рођења	Букурешт, Румунија
Висина	1,77 m
Позиција	Десно крило
Јуниорска каријера
1961—1963	Шкоала Спортива 2 Букурешт
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1963—1967 1965—1967 1977—1982 1990	Динамо Букурешт → Стинта Букурешт (поз.) Корвинул Хунедоара Динамо Букурешт	250 39 111 1	(57) (12) (21) (0)
Репрезентативна каријера
1966—1979	Румунија	64	(9)
Тренерска каријера
1979—1982 1981—1986 1985—1990 1990—1991 1991—1996 1996—1997 1997—1998 1998—1999 1999—2000 2000—2002 2002—2004 2004—2016 2016—2017 2017—2019 2020—2023 2024—	Корвинул Хунедоара Румунија Динамо Букурешт Пиза Бреша Ређијана Рапид Букурешт Интер Рапид Букурешт Галатасарај Бешикташ Шахтјор Доњецк Зенит Турска Динамо Кијев Румунија

Играчка каријера

Луческу (лево) на дербију против Стеауе

Сениорску каријеру Луческу је почео у Динаму из Букурешта. У клубу је играо 2 године, па је 2 године провео на позајмици у Стинту из Букурешта, да би после повратка с позајмице остао у Динаму до 1977. године. Након Динама играо је у Корвинулу из Хунедоаре, где је пред крај играчке каријере радио и као тренер. Са Динамом је освојио 6 титула првака Румуније и један Куп Румуније. На утакмици са Спортул Студенцеском, 16. маја 1990, је као тренер ушао у игру са клупе, и тако постао најстарији играч у историји Прве лиге Румуније.

За репрезентацију Румуније је дебитовао 2. новембра 1966. против Швајцарске. За репрезентацију је одиграо 64 утакмице и постигао 9 голова.

Тренерска каријера

Тренерску каријеру Луческу је почео у Корвинулу из Хунедоаре, а 1981. године је постао селектор репрезентације Румуније. Под његовим је вођством Румунија први пут учетвовала на Европском првенству 1984. Био је тренер и Динама из Букурешта, а онда је 1990. године отишао у Италију, где је провео 7 година трениравши Пизу, Брешу, Ређијану и Интер. У Галатасарај је дошао 2000. године, исте године је освојио Суперкуп Европе где је Галатасарај победио Реал Мадрид. Сезоне 2000/01. је са Галатасарајем дошао до четвртфинала Лиге шампиона, где је поражен од Реал Мадрида. Наредне сезоне је довео Галатасарај до друге фазе Лиге шампиона, али и до титуле шампиона Турске. На крају сезоне је смењен, упркос томе што је освојио титулу. Након Галатасараја остаје у Турској и постаје тренер Бешикташа. У првој сезони са Бешикташом осваја титулу првака Турске, на стогодишњицу клуба. На почетку другог дела сезоне 2003/04. Бешикташ је био водећи тим у лиги са 8 бодова предности над Фенербахчеом. Уследила је утакмица са Самсунспором, где је судија показао 5 црвених картона играчима Бешикташа. Након тога, форма Бешикташа је пала и Бешикташ је изгубио титулу.

У мају 2004. постао је тренер украјинског Шахтјора из Доњецка. Пошто је стигао пред крај сезоне 2003/04. стигао је са Шахтјором да освоји Куп Украјине, а идуће сезоне је освојио титулу првака Украјине. Титулу је поновио сезоне 2005/06, као и 2007/08. Са Шахтјором је 2009. освојио Куп УЕФА, доневши Шахтјору први европски трофеј, победивши у финалу Вердер резултатом 2:1 након продужетака. Сезона 2010/11 је била веома успешна за Луческуа, где је са Шахтјором освојио три домаћа трофеја: Премијер лигу, Куп и Суперкуп, а у Лиги шампиона Шахтјор је стигао до четвртфинала где је испао од Барселоне. Градско веће Доњецка је 29. маја 2009. Луческуу доделила титулу Почасног грађанина Доњецка. У својој последњој сезони у клубу, 2015/16, довео је клуб до полуфинала Лиге Европе где је испао од Севиље и освојио је Куп Украјине. Почетком 2016. најавио је оставку, након 12 година проведених у клубу, у којем је до сада најуспешнији тренер икада.

Након Шахтјора, Луческу је постао тренер Зенита. У Зениту се задржао годину дана, са клубом је био трећи у Премијер лиги Русије и није успео да избори место у Лиги шампиона. Након Зенита постао је селектор Турске.

У јулу 2020. вратио се у Украјину и постао тренер Динама из Кијева, највећег Шахтјоровог ривала. На утакмици против Јувентуса у Лиги шампиона, 20. октобра 2020, постао је најстарији тренер у том такмичењу, са 75 година и 83 дана. Са Динамом је у првој сезони освојио дуплу круну.

Дана 6. августа 2024. именован је за новог селектора Румуније.

Приватни живот

Као тренер Корвинула, саветовао је играчима да је „боље да иду у позориште или музеј, да прочитају књигу, него да иду у ресторан”. Његов син Разван Луческу је такође бивши играч и садашњи тренер.

Трофеји

Играчка каријера

Динамо Букурешт

• Прва лига Румуније: 1963/64, 1964/65, 1970/71, 1972/73, 1974/75, 1976/77.
• Куп Румуније: 1967/68.

Тренерска каријера

Динамо Букурешт

• Прва лига Румуније: 1989/90.
• Куп Румуније: 1985/86, 1989/90.

Рапид Букурешт

• Прва лига Румуније: 1998/99.
• Куп Румуније: 1997/98.
• Суперкуп Румуније: 1999.

Галатасарај

• Суперлига Турске: 2001/02.
• УЕФА суперкуп: 2000.

Бешикташ

• Суперлига Турске: 2002/03.

Шахтјор Доњецк

• Премијер лига Украјине: 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/13.
• 2003/04, 2007/08, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2015/16.
• Суперкуп Украјине: 2005, 2008, 2010, 2012, 2013, 2014, 2015.
• Куп УЕФА: 2008/09.

Зенит

• Суперкуп Русије: 2016.

Динамо Кијев

• Премијер лига Украјине: 2020/21.
• Куп Украјине: 2020/21.
• Суперкуп Украјине: 2020.

Индивидуални

• Тренер године у Румунији: 2004, 2010, 2012, 2014.
• Орден за заслуге у Украјини, III степен: 2006.
• Орден за заслуге у Украјини, II степен: 2009.
• Орден за заслуге у Украјини, I степен: 2011.
• Орден звезде у Румунији: 2009.