Миро Главуртић

сликар

Миро Главуртић (Побрђе код Котора, 5. септембар 1932Утрехт, 16. јануар 2023) био је југословенски и српски[1][2][3][4] сликар и писац.

Миро Главуртић
Миро Главуртић сликар (Аутопортрет)
Лични подаци
Датум рођења(1932-09-05)5. септембар 1932.
Место рођењаПобрђе, Котор, Краљевина Југославија
Датум смрти16. јануар 2023.(2023-01-16) (90 год.)
Место смртиУтрехт, Холандија

Биографија

уреди

Отац му је био Хрват, а мајка Српкиња. Према сопственом казивању био је по националности Хрват, а према делу припадник српског ликовног стваралаштва и српске историје уметности.[1][2]

Завршио је Шумарски факултет у Београду, где је живео од 1953. године, али се бавио сликарством и списатељством. Био је члан и теоретичар уметничке групе "Медиала" којој су припадали Шејка, Вуковић, Оља Ивањицки, Милић Станковић (Милић од Мачве), Драгош Калајић, Милован Видак и Љуба Поповић. Био је уредник титоградског (подгоричког) листа „Овдје“ и сарадник више листова и часописа као што су: Видици, Дело, Савременик, Књижевне новине и Политика. Бави се проблемима савремене уметности како књижевношћу тако и ликовном уметношћу. Његова платна приказују надреални свет окружен неизвесношћу. Од 1992. живео је у Хрватској.

Преминуо је 16. јануара 2023. године у Утрехту.[1]

Библиографија

уреди
  • Глад, Матица Српска, Нови Сад (1964)
  • Звекир, Просвета, Београд (1969)
  • Сатана, М. Главуртић, Београд (1978)
  • Псине, Запис, Београд (1982)
  • Пакао, М. Главуртић, Београд (1986)
  • Сатана у савременом човеку и свету, Ихтус, Београд (1996)
  • Ромски цар, Откровење, Београд (2011)

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Протић, Б. Миодраг (1970). „Миро Главуртић”. Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 525 страна. 
  • „Главуртић, Миро”. Српска породична енциклопедија Том 6. (на језику: (језик: српски)). Београд: Народна књига и Политика. 2006. стр. 148 страна. ISBN 978-86-331-2933-6. 

Спољашње везе

уреди