Википедија

Мирослав Шкоро

хрватски певач и политичар

Мирослав Шкоро (Осијек, 29. јул 1962) хрватски је певач и политичар. Садашњи је потпредседник Хрватског сабора и председник десничарског Домовинског покрета. Његов тип музике је тамбурица. Имао је више дуета, од којих је најпознатији с Марком Перковићем Томпсоном у песми Реци, брате мој.

Мирослав Шкоро
Лични подаци
Датум рођења(1962-06-29)29. јун 1962. (62 год.)
Место рођењаОсијек, ФНР Југославија
ДржављанствоХрватска
Религијаримокатолик
ОбразовањеУниверзитет у Осијеку
Занимањемузичар, политичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Домовински покрет (од 2020)
Раније:
Хрватска демократска заједница (2007–2012)
Потпредседник Сабора
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. јула 2020.
ПретходникБожо Петров
Заступник у Сабору
11. јануар 2008 — 19. децембар 2008.
Званични веб-сајт
www.miroslavskoro.hr

Младост

уреди

Мирослав Шкоро је рођен 29. јула 1962. године у Осијеку, у тадашњој СР Хрватској, те ФНР Југославији. Дипломирао је на Вишој грађевинској школи Универзитета Ј. Ј. Штросмајер у Осијеку.[1] Две године је студирао на Community Colledge of Allegheny County, (САД),[2] где је написао свој први албум Не дирајте ми равницу заједно са тамбурашем Џеријем Грцевићем. Полазник је првог нараштаја Дипломатске академије Министарства спољних послова Републике Хрватске и дипломирао економију на Економском факултету у Осијеку — смјер маркетинг. Своју прву гитару купио је на зиму 1978. године. Радио је као радио новинар.[3]

Музичка каријера

уреди

Својим хитовима попут Не дирајте ми равницу, Шуми, шуми јаворе, Мата, Не вјерује срце памети, Мајко једина те многим другима пуни концертне дворане. Од 1985. године наступа са тамбурашким оркестром Славонски бећари под водитељском палицом Антуна Николића Туће. За време боравка у САД упознаје Џерија (Грцевића) и упознаје нову страст, писање музике и текстова према стандардима традиционалне музике Славоније и Војводине. Након повратка у Хрватску оснива тамбурашки састав Равница и постаје један од најуспјешнијих хрватских композитора.[4]

Од 2001. године Мирослав Шкоро је предсједник управе Кроација рекордс.

Дипломатска и политичка каријера

уреди

Полазник је првог нараштаја Дипломатске академије Министарства спољних послова Републике Хрватске, а од 1995. до 1997. године врши дужност генералног конзула Републике Хрватске у Печују, у Мађарској. У то време, без обзира на дипломатске дужности његов рад на музичком подручју не јењава.[5]

Године 2007. се придружио Хрватској демократској заједници (ХДЗ) и нашао се на изборној листи ове партије, а на крају и изабран за заступника у Хрватском сабору, подневши оставку у новембру 2008. године због незадовољства око тога како хрватски медији третирају политичаре.[6] Исте године се кандидовао на листи ХДЗ-а за градоначелника Осијека, али је убедљиво поражен.[5]

Године 2012. напушта ХДЗ и престаје да се бави политиком.[5]

Шкоро је 23. јуна 2019. најавио кандидатуру за председничке изборе 2019–20. У видео поруци на својој Фејсбук страници, Шкоро је рекао да су потребне промене Устава и да би председник требало да има више овлашћења.[7] Освојио је треће место са 24,45% гласова и није прошао у други круг избора.[8]

Дана 29. фебруара 2020. године, Шкоро је објавио да оснива Домовински покрет, нову ултрадесничарску политичку партију.[9] Ова партија је учествовала на парламентарним изборима у хрватској 2020. године и освојила 10.89% гласова, те 16 заступничких места у Сабору.[10]

Ставови

уреди

Важи за политичара који има проусташке ставове, а залаже се за коришћење поздрава За дом спремни[11] и укидање Самосталне демократске српске странке.[12]

Приватни живот

уреди

Ожењен је Американком Ким Ен Лузаић и са њом има двоје деце. Осим свог матерњег језика, хрватског, прича и енглески течно.[5]

Наступи

уреди

Наступ на фестивалима

уреди

Златне жице Славоније, Пожега

уреди
  • Отвор' жено капију, победничка песма, '93
  • Кућа на крају села, '93
  • Ој, ораје (са Тамбурашким оркестром Равница), '94
  • Тајна највећа (дует са Мартом Николин), '96
  • Лако ћемо ми (Вече поп песама, дует са Јасмином Сатвросом), '98
  • Све од Драве, па до Јадрана, 2002
  • Голубица (Вече поп песама), победничка песма, 2005
  • Терај жестоко (са Славонским лолама), 2006
  • Златна оља мојега дјетињства (дует са Тедијем Спалатом), 2012
  • Фењери (Ауреа фест, вече популарне музике), 2014
  • Сокак без иена (Вече тамбурашке музике), 2014
  • Откључај ми врата (Ауреа фест, вече популарне музике са Мејашима), 2017
  • Дај још једну, 2022
  • Волим живот, 2023
  • Баја, 2024

Мелодије хрватског Јадрана, Сплит

уреди
  • Човјек сунчани, '94
  • Реци, брате мој, 2001

Сплит

уреди
  • Чет'ри витра, 2003
  • Немој ме заборавит, 2004
  • Вриме (Вече Далматински акварели), трећа награда стручног жирија, 2005

Пјесме Подравине и Подравља, Питомача

уреди
  • Стари чикл (са Тамбурашким оркестром Равница), '95

Хрватски радијски фестивал

уреди
  • Што те имам, мој животе, '99
  • Марија де ла Ловрез, 2001
  • Мило моје, 2003
  • Светиња, 2005
  • Шил, дил, дај, 2007
  • Срце јако је, 2008
  • Домовина, 2009

Етнофест, Неум

уреди
  • Птица самица, '99
  • Дида, 2001

Бродфест

уреди
  • Суде ми, 2003

Херцеговачки радијски фестивал

уреди
  • Далеко је кућа моја, 2007

Међународни фестивал шансоне, Chansonfest, Загреб

уреди
  • До пакла од неба, 2011

CMC festival, Водице

уреди
  • Купила цура мала (дует са Лидијом Баћић), 2013
  • Жито расте, 2024

Фестивал грашевине и пјесме, Кутјево

уреди
  • Зашто лажу нам у лице, 2013

Илиџа

уреди
  • Не вјерује срце памети / Не клепећи нанулама, ревијално вече фестивала, 2023

Дискографија

уреди
  1. Не дирајте ми равницу – 1992.
  2. Мирослав Шкоро и Равница – 1993.
  3. Ситан вез – 1996.
  4. Мирослав Шкоро, уживо – 1998. (Компилација)
  5. Птица самица – 1999.
  6. Слагалица – 2001.
  7. Мило моје – 2003.
  8. Светиња – 2005.
  9. Све најбоље вол.1 - 2007. (Компилација)
  10. Све најбоље вол.2 - 2007. (Компилација)
  11. Моје боје - 2008.

ДВД

уреди
  1. Мило моје - Дом Спотова — 2003.

Одликовања

уреди

Одлуком председника Републике Хрватске добио је следећа одликовања:

  • Ред Данице хрватске с ликом Марка Марулића
  • Ред хрватског тролиста
  • Споменица домовинске захвалности

Референце

уреди
  1. ^ „Biografija > Miroslav Škoro”. www.skoro.hr. Приступљено 2021-01-27. 
  2. ^ „Omiljeni pjevač, vicmaher, poduzetnik i predsjednički kandidat: Tko je Miroslav Škoro?”. Dnevnik.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-27. 
  3. ^ Kirinić, Višeslav. „Dr. sc. Miroslav Škoro novi suradnik na Sveučilištu Sjever”. Sveučilište Sjever. 
  4. ^ „Miroslav Škoro Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-07-04. Приступљено 2021-01-27. 
  5. ^ а б в г „Miroslav Škoro”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-27. 
  6. ^ „Povratak otpisanog: Rončević se vraća u Sabor, umjesto Škore”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-27. 
  7. ^ „Pop Singer Miroslav Škoro Wants More Powers as President”. www.total-croatia-news.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-27. 
  8. ^ „Milanović i Grabar Kitarović u drugom krugu za izbor predsednika Hrvatske”. www.danas.rs (на језику: српски). 2019-12-22. Приступљено 2021-01-27. 
  9. ^ „Miroslav Škoro predstavio najbliže suradnike i poručio: "Ne bih stajao danas ovdje da nisam spreman biti premijer"”. Dnevnik.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-27. 
  10. ^ „Rezultati”. izbori.hr. Приступљено 2021-01-27. 
  11. ^ Nedeljnik.rs (2019-11-17). „(VIDEO) Miroslav Škoro: Prekopaćemo Jasenovac ako treba, moj pradeda se borio pod pozdravom "Za dom spremni"”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-27. 
  12. ^ „ŠKORO BRANI USTAŠE: 'NDH nije bila samo fašistička tvorevina'”. slobodna-bosna.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-01-27. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Мирослав_Шкоро&oldid=28704663”