Мирко Булајић
Мирко Митко Булајић (Цетиње, 26. јун 1926. – Херцег Нови, 29. децембар 1980.) био је српски сликар и педагог из Црне Горе.
| Мирко Митко Булајић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Митко |
| Датум рођења | 26. јун 1926. |
| Место рођења | Цетиње, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 29. децембар 1980. (54 год.) |
| Место смрти | Херцег Нови, СФР Југославија |
| Занимање | Сликар, Педагог |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
| Правац | Неокласицизам, Експресионизам, Фантастика, Надреализам, Метафизичко сликарство |
Биографија
уредиМирко Митко Булајић је 1947. завршио Умјетничку школу на Цетињу. У Херцег Новом је 1951. завршио Школу примјењене умјетности. Током обрзазовања, на Буајића су највише утицали професори Петар Лубарда и Мило Милуновић.[1]
Крајем 1960-их завршио је Вишу педагошку школу у Никшићу. Бавио се педагошким радом у основној школи и гимназији у Херцег Новом. Радио је и као сценограф у Херцегновском аматерском позоришту.[2]
Сликао је пејзаже, мртве природе (најчешће са рибом), цвеће, марине. На пејзажима, на први поглед фактографске аутентичности, смјењују се бококоторски градићи и рибарска места – Херцег Нови, Росе, Пераст…, херцегновски Шквер, у којем се одвијао живот градића оријентисаног према мору – камена мула, бродићи укотвљени уз пристане, камене куће...[3][4]
Најпознатије слике
уреди- Једрилице, 1957.
- Изгубљени, 1957.
- Мотив из Херцег Новог, 1969.
- Буђење космоса, 1970.
- Фантазија, 1972.
- Пролазност, 1972.
- Сјећање, 1976.
- Мачке на крову, 1977.
- Дрво, 1977.
- Крајем седамдесетих, урадио је витраж и два мурала за Институт „Симо Милошевић”, Игало (са Ђорђијем Батом Правиловићем).
Изложбе
уредиСамосталне
уреди- Клуб културних и јавних радника, Цетиње (1957)
Самосталне (постхумне)
уреди- Галерија „Спинакер”, Херцег Нови (1996)
- Галерија „Јосип Бепо Бенковић”, Херцег Нови (2017)
- Галерија солидарности, Котор (2018)
- Модерна галерија „Јово Ивановић”, Будва (2019)
Колективне
уредиУметнички стил
уредиБулајић је почео неговањем сажете ликовне експресије, развијањем симбола и фантастике.[1] Сликао је у маниру модерног класицизма и дискретног експресионизма. На пејзажима, се јављају елементи који отварају пут надреалном, ониричком, фантастичном и метафизичком сликарству, у којем комбинује елементе различитог порекла – симболичког и метафоричког значења. Оно представља окосницу његове препознате ликовне поетике.[3]
У последњим годинама дао је језгровита остварења са наглашеним рефлексима надреализма.[1] Приметан је утицај европског надреализма и северњачког експресионизма. Поштујући композицијске принципе, валерске градације, стишан однос тонова и полутонова, материјализацију, Булајићеве слике баштине класичне ликовно-естетске вредности. Његове слике, кроз симболички садржај, носе поруку упозорења о пролазности људских цивилизација и опомену савременом човеку о неизвесној будућности.[3]
Награде
уреди- Награда Цетињског ликовног салона „13. новембар” (1969)
- Награда Херцегновског зимског салона (1969, 1973)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Маровић, Милан (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 208.
- ^ „Magični prostor Boke Kotorske na slikama Mirka Mitka Bulajića - CdM”. www.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-11.
- ^ а б в „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2024-12-11.
- ^ „DJELA MIRKA BULAJIĆA U GALERIJI SOLIDARNOSTI”. Radio Kotor (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-11.
Литература
уреди- В. Ђурић, Сликари и вајари из Црне Горе (1900–1960), Цетиње, 1964, 24;
- А. Задрима, „Митко Булајић и Дарко Ђуришић”, Црногорски сликари и вајари, Цетиње, 1986, 17;
- О. Перовић, „Митко Булајић”, Огледи и критике, Подгорица, 1997, 23, 28;
- Н. Вујошевић, „Мирко Булајић (1926–1980)”, Мементо – црногорска модерна умјетност, Подгорица, 2005, 243–247, 330;
- Љ. Зековић, Мирко Митко Булајић, монографија, Херцег Нови, 2017.
