Миријан III
Мириан III (груз. მირიან), био је краљ Иберије (или Картлија, данашње источне Грузије), родоначелник грузијске краљевске лозе Хосроида.
Лични подаци | |
---|---|
Датум рођења | 265. |
Место рођења | Краљевина Иберија |
Датум смрти | 361. |
Место смрти | Мцхета, Краљевина Иберија |
Породица | |
Родитељи | Шапур I |
Династија | Хосроидска династија |
Краљ Иберије | |
Период | 318—360. |
Претходник | Аспагур |
Наследник | Sauromaces II of Iberia |
Према грузијским раним средњовековним летописима и житијама, Миријан је био први хришћански краљ Иберије. Хришћантво је примио захваљујући проповедању Свете Нине, кападокијске мисионарке. Приписује му се прихватање хришћанства као државне вере у његовом краљевству, а Грузијска православна црква њега и његову супругу краљицу Нану од Иберије слави као светитеље и равноапостолне.[1][2]
Традиционална хронологија кнеза Вахуштија Миријанову владавину — која је трајала 77 година — смешта у период од 268—345, док професор Кирил Томаноф сматра да је владао у периоду 284—361. Био је савременик римског цара Константина I Великог (306—337) и римског повесничара Амијана Марцелина те се такође наводи и у јерменским летописима.[3][4]
Референце
уреди- ^ Lang, David Marshall (1956). Lives and legends of the Georgian saints. London: Allen & Unwin. стр. 13-39.
- ^ Machitadze, Archpriest Zakaria (2006), "The Feast of the Robe of our Lord, the Myrrh-streaming and Life-giving Pillar, Equals-to-the-Apostles King Mirian and Queen Nana, and Saints Sidonia and Abiatar (4th century)" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012), in The Lives of the Georgian Saints Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2008). Pravoslavie.Ru
- ^ Rapp 2003, стр. 293–295.
- ^ Toumanoff 1967, стр. 83–84, 377
Литература
уреди- Toumanoff, Cyril (1967). Studies in Christian Caucasian History. Georgetown University Press. стр. 83—84,377.
- Lang, David Marshall (1956). Lives and legends of the Georgian saints. London: Allen & Unwin. стр. 13-39.
- Rapp, Stephen H. (2003). Studies in medieval Georgian historiography: early texts and Eurasian contexts. Peeters. ISBN 978-2-87723-723-9.