Минамата болест
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Минамата болест (Јапански: 水俣病 Хепберн: Minamata-byō), понекад се назива и Чисо-Минамата болест (チッソ水俣病 Chisso-Minamata-byō), је неуролошка болест изазвана тешким тровањем живом.
Минамата болест | |
---|---|
Рука од Томоко Уемура, жртва Минамата-ове болести | |
Специјалности | Токсикологија, Неурологија, Психијатрија |
Симптоми | атаксија, утрнулост, мишићна слабост |
Компликације | Губитак периферног вида, оштећење слуха и говора; у екстремним случајевима: лудило, парализа, кома; такође може утицати на фетусе; погледајте Тровање живом за више детаља |
Време појаве | Убрзо након конзумирања контаминираних морских плодова |
Трајање | хронично |
Узроци | тешко тровање живом |
Фактори ризика | Погађа оне који су конзумирали рибу и шкољке из залива Минамата |
Превенција | Правилно руковање индустријским отпадом |
Смртност | смртност од 35% случајева; за више детаља погледајте тровање живом |
Знаци и симптоми укључују атаксију, утрнулост у рукама и стопалима, општу слабост мишића, губитак периферног вида и оштећење слуха и говора. У екстремним случајевима, лудило, парализа, кома и смрт следе у року од неколико недеља од појаве симптома. Урођени облик болести утиче на фетусе у материци, изазивајући микроцефалију, опсежна церебрална оштећења и симптоме сличне онима код церебралне парализе.
Минамата болест је први пут откривена у граду Минамата, префектури Кумамота, у Јапану, 1956. године, па отуда и њено име. Болест је проузрокована испуштањем метил живе у индустријску отпадну воду из хемијске фабрике у власништву компаније Chisso Corporation, које се наставило од 1932. до 1968. Такође је сугерисано да се део живиног сулфата у отпадној води такође метаболише у метил живу од стране бактерија у седименту.[1] Ова високо токсична хемикалија се биоакумулирала и биоувеличала у шкољкама и рибама у заливу Минамата и мору Ширануи, што је, када је поједено од стране локалног становништва, резултирало тровањем живом. Тровање и резултирајућа смрт и људи и животиња наставили су се 36 година, док су Chisso и влада префектуре Кумамото учинили мало да спрече епидемију. Ефекти на животиње су били довољно јаки код мачака да су их назвали као „грозница плесних мачака”.[2]
Од марта 2001. године, за 2.265 жртава је званично призната болест Минамата[3], а преко 10.000 је добило финансијску надокнаду од Chisso-а.[4] До 2004. године, Chisso је платио 86 милиона долара на име компензације, а исте године му је наређено да очисти своју контаминацију.[5] Дана 29. марта 2010. године, постигнута је нагодба за обештећење још увек несертификованих жртава.[6]
Друга епидемија Минамата болести догодила се у префектури Нигата 1965. Оригинална болест Минамата и Нигата Минамата болест се сматрају двема од четири велике болести загађења у Јапану.
Године 2020. је снимљен биографски филм, Минамата, који је инспирисан индустријским тровањем живом у Минамати.
Литература
уреди- "Minamata Disease: The History and Measures", The Ministry of the Environment, (2002), retrieved 17 January 2007
- "Minamata Disease Archives" by the National Institute for Minamata Disease, retrieved 29 October 2006
- Harada, Masazumi.. Minamata Disease. Kumamoto Nichinichi Shinbun Centre & Information Center/Iwanami Shoten Publishers. 1972. ISBN 978-4-87755-171-1. C3036
- George, S. Timothy.. Minamata: Pollution and the Struggle for Democracy in Postwar Japan. Harvard University Press. 2001. ISBN 978-0-674-00785-7.
- Ui, Jun.. Industrial Pollution in Japan. United Nations University Press. 1992. ISBN 978-92-808-0548-2.. Chapter 4, section IV
- Smith, W. E. and Smith, A. M.. Minamata. Chatto & Windus, Ltd. (London). 1975. ISBN 978-0-7011-2131-0.
- Eto, K., Marumoto, M. and Takeya, M. (2010) "The pathology of methylmercury poisoning (Minamata disease)", retrieved 7 December 2013
- Oiwa, Keibo.. Rowing the Eternal Sea: The Story of a Minamata Fisherman. Rowman & Littlefield Publishers. 2001. ISBN 978-0-7425-0021-1.
- Steingraber, Sandra.. Having Faith: An Ecologist Journey to Motherhood. Perseus Publishing. 2001. ISBN 978-0-425-18999-3.
- Approaches to Water Pollution Control, Minamata City, Kumamoto Prefecture
- Allchin, Douglas. The Poisoning of Minamata
- Saito, Hisashi. (2009). Niigata Minamata Disease: Methyl Mercury Poisoning in Niigata, Japan. Niigata Nippo.
- Walker, Brett.. "Toxic Archipelago: A History of Industrial Disease in Japan." University of Washington Press. 2010. ISBN 978-0-295-98954-9.
Спољашње везе
уредиКласификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
- ATSDR – ToxFAQs: Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 1999) – Frequently asked questions about Mercury
- National Institute for Minamata Disease
- Minamata Disease: The History and Measures – The Ministry of the Environment's summary of Minamata disease
- Soshisha – The Supporting Center for Minamata Disease and the Minamata Disease Museum
- Aileen Archive – Copyright holder of W. Eugene Smith's Minamata photos
- Photograph by W. Eugene Smith – Tomoko Uemura in Her Bath, 1972
- Minamata disease – Chapter from Industrial Pollution in Japan by Dr Jun Ui
- Toxic Archipelago: Industrial Pollution in Japan – A talk by Brett Walker, September 16, 2010
- Minamata Timeline by Minamata City Council.
- Minamata disease museum
Референце
уреди- ^ Hamdy MK, Noyes OR (1975). „Formation of Methyl Mercury by Bacteria”. Appl. Microbiol. 30 (3): 424—432. PMC 187198 . PMID 1180551. doi:10.1128/AEM.30.3.424-432.1975. and references therein.
- ^ Withrow SJ, Vail DM (2007). Withrow and MacEwen's Small Animal Clinical Oncology (4th изд.). St. Louis, MO: Elsevier. стр. 73–4. ISBN 978-0-721-60558-6.
- ^ Official government figure as of March 2001. See "Minamata Disease: The History and Measures, ch2"
- ^ See "Minamata Disease Archives" Архивирано 2016-03-03 на сајту Wayback Machine, Frequently asked questions, Question 6
- ^ Jane Hightower (2008). Diagnosis Mercury: Money, Politics and Poison, Island Press, p. 77.
- ^ "Agreement reached to settle Minamata suit", Asahi Shimbun news, 31 March 2010, retrieved 1 April 2010