Милутин Шумановић

српски инжењер шумарства

Милутин Шумановић (Шид, 1862Сремска Митровица, 1937) био је српски инжењер шумарства. Он је отац славног српског сликара Саве Шумановића.

Милутин Шумановић
Датум рођења1862.
Место рођењаШидАустријско царство
Датум смрти1937.
Место смртиШидКраљевина Југославија

Живот и каријера

уреди
 
Кућа у власништву др Драгутина Грчића у којој је становала породица Шумановић. На кући, са уличне стране, види се улаз у пошту. Данас, Спомен-кућа Саве Шумановића. Кућу је саградио 1867. године Паја Николић за потребе пиваре а крајем 19. века купио је др Грчић

Рођен је 1862. године у Шиду као друго по реду дете Јоакима и Христине Шумановић. По струци је био инжењер шумарства. Службу је започео као шумар у Рајеву Селу а затим у Винковцима, где је обављао функцију управника шумарије. Од 1885. до 1903. године и од 1906. до 1907. године био је члан Хрватско-славонског шумарског друштва, I разреда, као шумар бродске имовне општине у Винковцима.[1]

Године 1894. оженио се Персидом Тубић, кћерком шидског трговца Саве Тубића, која је још као девојка стекла одлично школовање у бечким и печујским лицејима, а с почетка 20. века водила и сопствени посао. Милутин и Персида Шумановић су имали сина јединца Саву, рођеног у Винковцима 1896. године, у време када је Милутин био управник винковачке шумарије [2]

Када је због болести, превремено пензионисан 1900. године вратио са супругом и сином у родни Шид. У Шиду се Милутин са породицом посветио вођењу великог поседа и производњи вина, а у кући је отворио уговорну пошту коју је водила његова супруга Персида.

Породица Шумановић је припадала вишем друштвеном слоју. Породични углед и финансијско преимућство омогућавали су породици квалитетан и лагодан живот. Тај статус је пружао велике бенефиције, али и захтевао придржавање строгим правилима високог друштва. Морала се поштовати породична хијерархија. Тако је Милутин као представник ове, по угледу и капиталу најјаче гране шидских Шумановића, пожртвовано приступио вођењу породичног имања.[2]

На почетку Великог рата 1914. године, са групом највиђенијих Шиђана Милутин је ухапшен и притворен као талац. У затвору се тешко разболео, али је ипак преживео.

Како је Милутин све више побољевао, без икаквог проблема Персида је са сином водила целокупно имање, и омогућила породици да одржи свој капитал.

По завршетку великог рата Милутин је продао половину свог имања, и посветио се само неговању винограда и производњи вина.

Преминуо је 1937. године у болници у Сремској Митровици, а сахрањен на гробљу у Шиду.

Подршка сину Сави

уреди

Иако болестан Милутин је заједно са супругом Персидом био највећа морална и материјалну подршка сину Сави у остваривању његове жеље да постане сликар. Као глава породице сложио се са Персидиним предлогом да Сава упише Привремену вишу школу за умјетност и умјетнички обрт у Загребу. Родитељска, подршка сину Сави Шумановићу наставила се и касније у току Савиног боравка у Паризу.[2]

Милутинова супруга Персида и син Сава Шумановић

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Милутин Шумановић (Шид, 1862. – Сремска Митровица, 1937), У: Сава Шумановић – лично, породично, национално, Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду, Шид, 2012. стр.7-8
  2. ^ а б в „Ко је била Персида Шумановић”. Politika Online. Приступљено 5. 5. 2020. 

Спољашње везе

уреди