Милутин Дедић
Милутин Дедић (Шибеник, 30. октобар 1935 — Београд, 11. март 2021) био је српски академски сликар, историчар уметности и путописац.
| Милутин Дедић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. октобар 1935. |
| Место рођења | Шибеник, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 11. март 2021. (85 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Породица | |
| Породица | Арсен Дедић |
Биографија
уредиРођен је у српској породици у Шибенику, од оца Јована радника и мајке Веронике (Јелке) Дедић.[1][2][3] Мајка је удајом поново прешла у православље, у којем је до 17. века била њена породица у месту Рупе. Био је ожењен, има два сина, Луку (академски сликар), и Филипа (дипломирао филмску монтажу). Његов рођени брат био је познати хрватски певач, песник, композитор и текстописац Арсен.[4]
Школовао се у Шибенику и са 18 година постао 1953. године учитељ, са службом у месту Дубравици. Рад је наставио у Примоштену, да би војни рок одслужио у Задру.[5] Милутин је у Београд дошао 1957. године, а 1962. године је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Милутин Дедић је био учесник преко 30 међународних и домаћих уметничких колонија, излагао је у Републици Србији, Републици Српској и иностранству.[3] Посебно је занимљиво да је више од двадесет пута посећивао манастир Хиландар, (који је обилато помагао Краљ Милутин, где је на месту старе цркве саградио нову саборну цркву), који му је био велика инспирација у преко 500 цртежа и слика на којима се налази манастир Хиландар.
Чести мотиви на Дедићевим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи и споменици љубави, манастири, културно-историјски споменици, лепоте у Србији, а пре распада Југославије и у родном Шибенику, и широм Далмације.[4]
Мотиви воденица и манастира Хиландар заузимају посебно место у интересовању Милутина Дедића, тако да је и као историчар уметности, познавалац традиције и историје воденичарства, историје Хиландара и српске културне баштине.
Интересовање за воденице потиче још из Милутинове младости, те каже:
| „ | Воденице су, откад постоји српски народ жучи саставни део његовог живота. Али, да би прича о воденицама и сличним темама могла да буде довољно убедљива мора јој се прићи са извесном дозом субјективности. Мој први сусрет са овим прелепим грађевинама био је давно у Далмацији. Рођен сам у Шибенику, граду на мору, али поред кога се налази и ушће реке Крке, познате по прелепим слаповима. Ми смо за време Другог светског рата, у време бомбардовања те области, били принуђени да се склонимо у једну воденицу на реци Крки. Доживљаји и успомене на боравак у тој воденици остали су свежи до данашњег дана. Када сам 1957. године дошао на студије у Београд, питао сам се да ли у Србији има воденица, јер о томе нисам много знао. Увек ме је занимала културна баштина, односно све оно шта су људски Дух и руке створили. Пошто сам веома желео да упознам манастире у Србији догодило се да сам трагајући за њима, веома често наилазио на воденице. Утиске са тих путовања забележио сам у више од 40 дневника у којима се налази неколико стотина записа и цртежа о воденицама. Касније смо мој пријатељ Михајило Вујанић и ја дошли на идеју да на основу бројног материјала приредимо књигу о воденицама, која је 1999. године издата под насловом „Воденица божија и ђавоља“. | ” |
| — Милутин Дедић | ||
О свом животном путу Милутин Дедић између осталог каже:
| „ | До 1962, када сам дипломирао, променио сам тридесет и пет адреса и исто толико газдарица, студирао сам и радио као коњ, све и свашта. Не, ниједног тренутка нисам помишљао да одустанем, да се вратим... Јесте мени Шибеник у срцу, али ми је Србија у души. То се лако да објаснити... | ” |
Милутин Дедић је саставио 40 укоричених књига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору.
Као познаваоца српске традиције и културне баштине, манастира Хиландар, Милутина Дедића називају сликаром културне баштине.[4]
Преминуо је у Београду 11. марта 2021. године.[6]
Од 2019. године сарађује са Издавачком кућом 4СЕ која је објавила 3 наслова Пркос ветру и времену[7](2019), Светлост у тами векова[8](2019) и Осмех винског духа[9](2020). У припреми су и постхумна издања у сарадњи са његовим синовима.
Од августа 2022. његов легат са библиотеком, архивом, дневничким записима и личним стварима налази се у Адлигату.[10][11]
Октобра 2023. објављена је Дедићева књига „Записи с предумишљајем”.[12]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Порекло Арсена и Милутина Дедића (Порекло, 12. март 2021)
- ^ Српска православна црква: СОЗ-е Епархије бањалучке: Предавање на тему: „Хиландар заувек“ 16.04.2010.[мртва веза] (језик: српски)
- ^ а б Глас српске: Хиландар - духовна ризница кроз вјекове - Милутин Дедић[мртва веза] (језик: српски)
- ^ а б в Лазић, Милош. „Милутин Дедић господар ветрова”. Илустрована Политика. Архивирано из оригинала 1. 10. 2009. г. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Milutin Dedić o djetinjstvu, uspomenama na rodni grad i bratu Arsenu”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2019. г. Приступљено 07. 07. 2019.
- ^ „PREMINUO VELIKI SLIKAR MILUTIN DEDIĆ: Rođeni brat legendarnog Arsena umro od korone OVAKO JE GOVORIO O SRBIJI”. Курир. 11. 3. 2021. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ Дедић, Милутин (2019). Пркос ветру и времену. Београд: Издавачка кућа 4СЕ. стр. 200, Морнарима и старешинама који су волели и сачували шкослки број Јадран 1933—2003. ISBN 9788681032107.
- ^ Дедић, Милутин (2019). Светлост у тами векова. Београд: Издавачка кућа 4СЕ. стр. 114, У част осам векова самосталности Српске православне цркве 1219—2019. ISBN 978-86-81032-11-4.
- ^ Дедић, Милутин (2020). Осмех винског духа. Београд: Издавачка кућа 4СЕ. стр. 147, Знаним и незнаним крајинским винарима. ISBN 978-86-81032-12-1.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Легат Милутина Дедића поклоњен Адлигату”. www.rts.rs. Приступљено 2022-08-09.
- ^ „ЛЕГАТ СЛИКАРА НАШЕ БАШТИНЕ: Синови сликара, историчара уметности и путописца Милутина Дедића поклонили очеву заоставштину "Адлигату"”. Вечерње новости. 9. 8. 2022. Приступљено 10. 8. 2022.
- ^ „Представљање књиге „Записи с предумишљајем” Милутина Дедића”. Politika Online. Приступљено 2023-10-25.
Литература
уреди- Воденица божија и ђавоља, Милутин Дедић и Михајило Вујанић (1999)
- Пркос ветру и времену, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2019)
- Светлост у тами векова, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2019)
- Осмех винског духа, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2020)
Спољашње везе
уреди- Илустрована Политика: Милутин Дедић господар ветрова (језик: српски)
- Сликар културне баштине („Политика”, 15. март 2021)
- ЗНАК ТИШИНЕ: Сећање на сликара Милутина Дедића (1935—2021) („Вечерње новости”, 16. март 2021)
- Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Заборављени часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
