Милоје Ђак
Тема овог чланка можда не задовољава Википедијине опште смернице о значају.
Чланак треба довести у стање у којем ће поштовати ове смернице: уносом поузданих, секундарних извора везаних за тему. Ако се ово не учини или ако чланак и после уређивања не буде задовољавао смернице о значају, исти ће вероватно да буде спојен, преусмерен или обрисан. Претражи Google: "Милоје Ђак" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Miloje Đak" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (07. 2020.) |
Милоје Поповић Ђак (17??—1825), вођа Ђакове буне.
Милоје Поповић Ђак | |
---|---|
Пуно име | Милоје Поповић |
Датум рођења | 18. век |
Место рођења | Кусадак |
Датум смрти | 9. фебруар 1825. |
Рођен је у Кусатку, у Јасеници (Смедеревска Паланка), и носио презиме Поповић. Пореклом са Косова. Учио је школу и тако добио надимак који му је заменио презиме. Кратко време био је поп, а затим трговац стоком. Током Првог српског устанка био је писар војводе Вујице Вулићевића, а по пропасти устанка 1813. пребегао је у Немачку. После 1815. вратио се трговини.
Крајем јануара 1825. избила је буна у Азањи[1], у Смедеревској нахији, касније названа Ђакова буна. Узрок незадовољства били су зулуми локалних власти и претерани и неправични порези. Захтеви, формулисани у том смислу, усвојени су на скупу у Тополи 3. фебруара и послани кнезу Милошу, уз поздраве. Око Ђака се окупила гомила која је више галамила, него што је била спремна да се бори. Већ 5. фебруара Милошева војска, предвођена Томом Вучићем Перишићем, пресретне побуњенике у близини Тополе и лако их разбије. Ђак је рањен, али је успео да побегне. Истовремено је буна почела да се шири и на неке друге нахије, што је и био узрок снажне Милошеве реакције. Ђак је ухваћен у Малом Мокром Лугу и погубљен 9. фебруара, а буна је следећих дана престала.
Сахрањен је у манастиру Пиносава, Кусадак, у близини гроба Вујице Вулићевића.[2]
Референце
уреди- ^ Milan St. Protić. Azbučnik srpske istorije. NIN 2557, 30. decembar 1999.
- ^ Карађорђев убица почива у олтару („Вечерње новости“, 22. децембар 2012), Приступљено 13. 4. 2013.