Милош Растовић

милош растовић
милош растовић
	Милош Растовић
Лични подаци
Датум рођења	18. октобар 1921.
Место рођења	Горњи Срб, код Доњег Лапца, Краљевина СХС
Датум смрти	15. септембар 1942. (20 год.)
Место смрти	Синац, код Оточца, НД Хрватска
Професија	земљорадник
Деловање
Члан КПЈ од	фебруара 1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.

Милош Растовић (Горњи Срб, код Доњег Лапца, 18. октобар 1921 — Синац, код Оточца, 15. септембар 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 18. октобра 1921. године у Горњем Србу код Доњег Лапца. Основну школу завршио је у родном месту. До почетка Другог светског рата, бавио се земљорадњом.

Придружио се устаничким снагама одмах по избијању оружаног устанка 27. јула 1941. године код Срба. Учествовао је у нападу групе устаника на непријатељске снаге, које су притекле у помоћ нападнутој усташкој посади у Србу. После борби у Србском кланцу, пребацио се на Дреновачу код Бихаћа, где је крајем септембра ступио у летећи Одред „Чапајев“ (касније Одред „Марко Орешковић“).

Учествовао је у многим борбама Одреда на подручју Босне и Лике, од којих су неке напад на усташко-домобранску колону 3. октобра 1941. на Човки, код Кулен Вакуфа, борбе с усташама и домобранима код Доњег Лапца истог месеца, борбе с италијанским снагама код Мекињара 10. новембра и остало.

Дана 29. новембра 1941, од Одреда „Марко Орешковић“ формиран је батаљон, а Милош је наставио да буде његов борац. Учествовао је у првој борби батаљона 11. децембра, као бомбаш, у нападу на непријатеља код Плитвичких језера. Убрзо после ове борбе, постао је десетар.

Почетком 1942. године, Милош је учествовао у нападу батаљона на италијанске снаге у Шијановом кланцу код Коренице, затим поновно у нападу на Италијане 20 дана касније. У јуришу приликом заузимања Доњег Лапца 27. фебруара 1942, био је тешко рањен. Након лечења, вратио се у батаљон, где је примљен за члана Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и постављен за командира вода.

Био је међу 32 изабрана борца батаљона „Марко Орешковић“, који сус е средином априла 1942, убацили у Језеране и заузели цркву у којој су се утврдили усташе. Целог дана су у њој одбијали усташке нападе, а следеће ноћи су се пробили из окружења. Од краја априла до почетка маја 1942, Милош је учествовао у борбама у северној Далмацији.

Батаљон „Марко Орешковић“ је јула 1942. године ушао у састав Прве партизанске бригаде Хрватске. Милош је с бригадом учествовао у нападу на четнике у Личкој Јасеници и на усташе у Крижпољу и Језеранама, у нападу на железничку пругу у Капели 25. августа 1942, у нападу на усташку посаду у Дабру, те у поновном нападу на железничку станицу у Капели.

Када је 12. септембра погинуо командир Прве чете у нападу батаљона на четнике у Залужници, Милош је био постављен за новог командира. Међутим, четом је командовао само три дана. Погинуо је 15. септембра 1942. године, недалеко од железничке станице Синац, у јуришу током напада Прве и Друге личке бригаде на италијанско-домобранска обезбеђења железничке пруге између Врховина и Студенаца.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 20. децембра 1951. проглашен је за народног хероја.

Литература

Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година.
Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.