Милорад Ђоковић (1953 - 2021) је српски новинар, публициста и доктор политичких наука. Током богате новинарске каријере писао је и сарађивао у више од 40 штампаних медија. Добитник је више престижних новинских признања. Важи за једног од најбољих познавалаца политичке теорије руског анархизма на овим просторима.

Др Милорад Ђоковић, новинар, публициста, теоретичар анархизма

Биографија

уреди

Рођен 1953. године у Рогатици. Одрастао је у Вишеграду где је завршио основну школу и гимназију. Факултет политичких наука - смер новинарство завршио је на Београдском универзитету 1976. године. Новинарством се почео бавити од студентских дана, сарађујући у „Политикологу“, „Студенту“, омладинским новинама и Радио Индексу 202.

Завршио је постдипломске студије на ФПН-смер политичка теорија и методологија. Према препоруци ФПН боравио је на постдипломском усавршавању у СССР-у 1981. године, Русији и Украјини 1991. године, проучавајући феномен политичке теорије руског анархизма. Магистрирао је на теми „Бакуњинов концепт државе“. Докторску дисертацију „Руска политичка теорија анархизма у 20. веку“ одбранио је на Факултету политичких наука у Београду.

Звање доцента друштвено-хуманистичких наука стекао је на Универзитету Сингидунум 2009. године, на коме је предавао социологију и методологију друштвених истраживања до 2014. године. Ангажован је на Институту за стратешке студије Факултета за дипломатију и безбедност. Аутор је преко 50 научних радова и учесник бројних међународних и домаћих саветовања. Добитник је престижних новинарских признања.

Каријера

уреди
  • Новинар, руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник листа „Колубара“ у РБ „Колубара“ постављен у три наврата од 1976. до 2014.
  • Наставник у Средњошколском центру – Лазаревац, на смеру Култура и информисање на три предмета: Теорија и пракса новинарства, Облици новинарског изражавања и Систем јавног информисања СФРЈ (1983 - 1984)
  • За доцента друштвено-хуманистичких наука изабран 2009. године на Универзитету „Сингидунум“
  • Наставник на основним студијама Пословног факултета Универзитета „Сингидунум“ за предмете Социологија и Методологија друштвених наука, ментор на мастер студијама (2010 – 2014)

Професионална каријера у новинарству и публицистици

уреди
  • Новинарством се почео бавити од 1971. године пролазећи све фазе професије од дописника, новинара-репортера, колумнисте, до уредника, сарађујући у преко 40 гласила, где је објавио око 8000 текстова („Политика“, „Политика-Експрес“ (1979 - 1998), ТАНЈУГ (1981 – 2000), „Борба“ (1990 - 1994 – коментари, чланци), „Дневни телеграф“ (1996 - 1998), „Вечерње новости“; „Ревија 92“, „Новости 8“, „Свет“, „ДЕМ“, „Блиц“, „Сведок“, „Глас јавности“, „Данас“, „Статус“, „Недељник“ и „Експрес“ 2016-2017.
  • Сталне рубрике у новинама („Борба“ – колумна, „Политика-Експрес“ – „Приче са периферије велеграда“, „Колубара“ - „С друге стране живота“,“Данас“ – есеји и чланци и др).
  • Аутор је више фељтона у недељним и дневним новинама („Борба“, „Политика“, „Политика-Експрес“, „Колубара“, „Свет“ и др).
  • Документарне драме на Радио Београду (II програм): „Снови и смрт на Ибарској магистрали“, „Тишина је људско уточиште“, „Косовска горка река“, „Медошевац-село које нестаје“, „Ибеовац“ (1981 – 1986).
  • Аутор сценарија за позоришну представу ЈДП „Костур са Вида – острва смрти“ (1994).
  • Аутор и сценариста више документарних филмова за „Застава“ и „Дунав - филм“ („Убијање светлости“, „Откривена ризница“, „Његово величанство Угаљ“ и др).
     
    Награда Удружења новинара Србије „Светозар Марковић" за писање у различитим медијима додељена Милораду Ђоковићу 1999. године.

Награде

уреди
  • Награда и повеља „27. јуни“ Већа савеза синдиката Србије са серију репортажа у дневним листовима (1983)
  • Друга награда у СФРЈ листа „Заштита на раду“ за чланак о заштити на раду, 1986.
  • Добитник „Борбине“ награде „Аугуст Цесарес“ за новинску репортажу „Судбина референта за шифре“ (1992)
  • Годишња награда Танјуга за најбољег дописника у Србији (1998)
  • Награда Удружења новинара Србије „Светозар Марковић“[1] за писање у различитим медијима (1999)
  • Плакета Одбора за истину о Косову и Метохији за медијски допринос (2007)
  • Диплома „Златна Ника“ за новинску репортажу на „Интерферу“[2] (2013)
  • У репрезентативној монографији „ВРЕМЕ БОРБЕ 1922-2007“ (Библиотека „Енциклопедија журналистика“) међу текстовима најпознатијих новинара Југославије сврстана су два текста М. Ђоковића, коментар и репортажа.
  • Прва награда УНС-а „Пера Тодоровић“[3] за најбољи фељтон објављен у „Политици“ 2016. године о Петру Кочићу
  • Спомен-плакета Удружења пилота и падобранаца Војске Србије за пројекат „Смрт девет авијатичара“ реализован 2018. године
     
    Награда Удружења новинара Србије Пера Тодоровић - Слободан Рељић, Милорад Ђоковић и Нино Брајовић

Изабрана дела

уреди
  • „Косметски досије“[4], 1990.
  • „Српски рулет – анатомија политичких обрачуна у Србији“[5], 1993.
  • „Костур са Вида – острва смрти“[6], 1994.
  • „Новинске приче“[7], 1995.
  • „Српска голгота 1914-1916“[8], 2006.
  • „Руски анархизам - идеал који измиче“[9], 2007.
  • „Анархизам – од Бакуњинове идеје до пада совјетске државе“[10], 2007.
  • „Трагика Петра Кочића“[11], 2016.
  • „Смрт девет авијатичара“[12], 2017.
  • Монографија „РЕИК Колубара“, 1983.
  • „Лазаревац: привредно туристички водич“[13], 1989.
  • Публикација „Колубарска битка“, 1994.
  • Монографија „Век Колубарског басена 1896-1996“
  • Монографија „Век лова у Колубари“[14], 2000.
  • Публикација „Корак ка Европској унији“, 2005.
  • Монографија „50 година Колубара - Прераде“[15], 2006.
  • Монографија „55 година Колубара - Метала“[16], 2008.
  • Монографија „Колубара Пројект – идеја која опстаје“, 2010.

Учешће у истраживачким пројектима и радионицама

уреди
  • Друштвено - политичка активност студената на ФПН (1973 – 1974)
  • Ставови грађана СФРЈ на привременом раду у иностранству ( ФПН, Институт за политичке студије), (1975-1977)
  • Саобраћајна култура Београђана, Саобраћајни факултет (1976)
  • Аутор пројекта: „Трагање за идентитетом – Блиски сусрет са Европом“ (ЕПУС, 2001)
  • Управљање људским ресурсима (Употреба мотивационих техника у креирању људских ресурса, Инђија, 2001)
  • Семинар „Професионална селекција кадрова у јавним предузећима“, Нови Сад, 2001.
  • Руководилац пројекта обука новинара у медијима (Фондација „Кондард Аденаур“), 2003.
  • Руководилац пројекта „Отворити врата информацијама од јавног значаја“ (ФПН, Европски покрет у Србији, 2003)
  • Пројекат „Промоција запошљавања“ (Ниш, Краљево, Лазаревац, Панчево, Светска банка и Министарство за рад и запошљавање, 2003 – 2005)
  • Заштита животне средине на подручју Колубарског басена (Институт за одрживе заједнице, 2004)
  • Конвент ЕУ о екологији (Београд, 2004)
  • Будућност приватног предузетништва у Србији и искуства ЕУ (ЕПУС, 2005)
  • Улога синдиката у процесу транзиције  и приватизације (ЕПУС, 2006)
  • Освајање слободе – пут којим се теже иде, афирмација креативних кадрова Србије (ЕПУС, 2007)
  • Србија у ЕУ – шта од тога имам ја, а шта мој град (ЕПУС, 2008)
  • Српска наивна уметност – бренд Европе (ЕПУС, 2009)
  • Визија европске Србије ( Влада Србије и ЕПУС, 2009)
  • Одрживост антикорупцијских иснтитуција и механизама на примеру изградње стратешких енергетских објеката (ЕПУС, 2009)
  • Корупција и људска права – успостављање везе (ФОД, Медија центар, 2010)
  • Центар за анархистичке студије, Два предавања о савременим токовима анархизма у свету, Загреб (2010)
  • Научни скуп на ФПН „Развој политичких институција у Србији – 10 година после 5. октобра“ (2010)
  • Саопштење на саветовању „Србија на раскршћу – неутралност или НАТО-пакт: трагање Србије за оптималним геополитичким интересима“, Центар за стратегијске студије, 17. фебруар 2011.
  • Регионална сарадња и европске интеграције (Министарство спољних послова, 2012)
  • Пројекат „Могућа Србија“ (2012)
  • Пројекат о екологији „Знам како да делујем“ (2012)
  • Семинар антистресног програма (Ечка, 2012)
  • Реформа јавне управе у Србији (2016-2018)
  • Аутор мултимедијалног пројекта „Непозната судбина Лазаревца – април 1941“.

Научни радови са међународних конференција

уреди
  • Милорад Ђоковић, „Стратегија енергетске безбедности Србије у контексту савремених међународних односа“, Међународна научна конференција „Стратешки правци развоја и утврђивања положаја Србије у савременим међународним односима“, Институт за међународну политику и привреду ( 22 – 23. април 2013, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Значај енергетике у Подунављу Србије – реалност и изазови“, Међународна научна конференција „Србија у Дунавском региону у 21. веку“, Институт за међународну политику и привреду (16 – 17. септембар 2013, Кладово)
  • Милорад Ђоковић, „Дефинисање државе и анархизма у Новом светском поретку“, Међународна научна конференција „Стари и Нови светски поредак – између европских интеграција и историјских оптерећења: Перспективе и изазови за Европу 21. века“, Институт за међународну политику и привреду (29 – 30. мај 2014, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Definition of state and anarchism in the New World Order“ (p. 397- 414), „The Old and te New World Order - between European integration and the historical burdens: Prospects and challenges for Europe of 21st century“, (Proceedings from the international conference „The Old and te New World Order - between European integration and the historical burdens: Prospects and challenges for Europe of 21st century“, May 29 – 30, 2014), Edited by D. Dimitrijević, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2014, ISBN 978-86-7067-207-9, COBISS.SR-ID 210653196 (учешће по позиву)
  • Милорад Ђоковић, „Достизање стандарда Европске уније на примеру Рударског басена Колубара“ (стр. 318 -333), „Савремени међународно-правни поредак и европске интергације Србије“ (Зборник радова са научне конференције Савремени међународно-правни поредак и европске интергације Србије, 10. децембар 2014), Уредници: Драгољуб Тодић, Марко Новаковић, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2014, ISBN 978-86-7067-209-3
  • Милорад Ђоковић, „Србија у транзицији – трагање за новим идентитетом“, Међународна научна конференција „Србија у савременом европском и регионалном окружењу“, Институт за међународну политику и привреду“ (3 – 4. јул 2014, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Актуелност Бакуњинове мисли о јачању државе и Новог светског поретка“, Међународна научна конференција у Русији – у Прјамухину, поводом 200 година рођења М. А. Бакуњина (12 – 13. јула 2014)
  • М. Джокович, „Актуальност мысли Бакунина об укреплении государства и о Новом мировом порядке“ (с. 249 - 260), Человех из трех столетий, ФУТУРИС, Москва, 2015, (Международная конференция 200-летию со дня рождения М. А. Бакунина, 12 – 13 07. 2014), ISBN 978-5-99033-292-8, УДК 30, ББК 94, П 85. (учешће по позиву)
  • Милорад Ђоковић, „Дунавска стратегија између утопије и реалности – поглед из Србије“, Међународна научна конференција „Дунавска стратегија Европске уније у 21. веку“, Институт за међународну политику (27 – 28. септембар, 2015, Београд)
  • Милорад Ђоковић, „Актуелност симболике слободе и отпора у лику Давида Штрпца“, „О Петру Кочићу“, У: др Александра Вранеш, Андрићев институт, Вишеград, Међународни научни скуп поводом 100. годишњице смрти Петра Кочића, 25 – 26. јун, 2016.
  • Милорад Ђоковић, „Митско, утопијско и збиљско у Андрићевој ћуприји на Дрини“ (усвојен рад), Међународна научна конференција „Мост у књижевности, историји и кинематографији“, Андрићев институт, Вишеград, 28 – 30.10.2016.
  • Милорад Джокович, „Русские анархисты – инициаторы Октябрьской революции“, Прямухинские чтения, 2017. Учешће на Међународној научној конференцији у Руској федерацији (Твер), Велика руска револуција 1917 – 1921 – либертерски поглед, 15 – 16. јул 2017. (учешће по позиву)[17]
  • Милорад Ђоковић, „Угроженост енергетске безбедности Републике Србије у контексту присвајања енергетских ресурса на Косову и Метохији“, Дијалог о Косову (Палата Србије), Факултет за дипломатију и безбедност[18], 19. фебруар 2018.

Референце

уреди
  1. ^ „Награда "Светозар Марковић". www.uns.org.rs (на језику: ћирилица). Приступљено 2021-08-09. 
  2. ^ „Internacionalni festival reportaže i medija INTERFER Apatin”. www.interfer.rs. Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  3. ^ „Милорад Ђоковић добитник прве Награде „Пера Тодоровић“ за фељтон”. www.uns.org.rs (на језику: ci). Приступљено 2021-08-09. 
  4. ^ Ђоковић, Милорад. „Косметски досије : исповести и судбине прогнаних Косоваца :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  5. ^ Ђоковић, Милорад. „Српски рулет : анатомија политичких обрачуна :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  6. ^ Ђоковић, Милорад. „Костур са Вида - острва смрти :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  7. ^ Ђоковић, Милорад. „Новинске приче :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  8. ^ Ђоковић, Милорад. „Српска голгота : 1914-1916. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  9. ^ Ђоковић, Милорад. „Руски анархизам : идеал који измиче :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  10. ^ Ђоковић, Милорад. „Anarhizam : od Bakunjinove ideje do pada sovjetske države :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  11. ^ Ђоковић, Милорад. „Трагика Петра Kочића :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  12. ^ Ђоковић, Милорад. „Смрт девет авијатичара : Лазаревца, 7. април. 1941. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  13. ^ Ђоковић, Милорад. „Лазаревац : привредно туристички водич :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  14. ^ Ђоковић, Милорад. „Век лова у Колубари : (1899-1999) :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  15. ^ Ђоковић, Милорад. „50 година "Колубара - Прераде" :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  16. ^ Ђоковић, Милорад. „Vreme metala : 1953-2008 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 
  17. ^ Редакторы:, С. Г. Корнилов, А. М. Корнилова, Е. И. Кондрахина, Н. В. Малинин, К. С. Подлипаева, П. В. Рябов, С. И. Сидоров, М. А. Цовма. „Великая Российская Революция 1917-1921: либертарный взгляд” (PDF). 
  18. ^ Ђоковић, Милорад. „Угроженост енергетске безбедности Републике Србије у контексту присвајања енергетских ресурса на Косову и Метохији :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-09. 

Спољашње везе

уреди