Миливоје Николајевић
Миливоје Ј. Николајевић (Београд, 21. јул 1861 — Београд, 19. јануар 1936) је био генерал српске и дивизијски генерал југословенске војске, ађутант краља, маршал двора, професор и управник Војне академије од 1921. до 1924. године.[1][2]
| Миливоје Николајевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. јул 1861. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 19. јануар 1936. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Образовање | Војна академија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1883—1936. |
| Војска | Краљевина Србија Краљевина СХС |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
Биографија
уредиМиливоје Николајевић рођен је 1861. године у Београду, са деветнаест година након завршене гимназије уписао је Артиљеријску школу Војне академије коју је завршио 1883. године када је и званично постао припадник Војске Србије. Постдипломске војне студије уписао је на École superieure militaire. Војну академију дипломирао је 1887. У својој војној каријери био је, између осталог, командант Краљевске гарде,[3] ађутант краља, маршал двора, професор Војне академије, начелник штаба Одбране Београда 1915, војни изасланик Краљевине Србије у Лондону и Бриселу и начелник Војне академије.[4]
Године 1896. постављен је за начелника Географског одељења, преживео је Први балкански рат, Други балкански рат и Први светски рат, након чега је служио као маршал Двора. Активна служба му је престала 1929.[5]
Током Првог светског рата био је српски војни изасланик при британској влади у Лондону где је основан „Српски фонд за помоћ“[6] на чијем су челу били господин и госпођа Роберт Ситон-Вотсон и други добротвори. Ово удружење је учинило немерљиву услугу српским избеглицама које су у ратним годинама стигле на територију Британских острва. Друштво је прихватало српску децу и одмах их слало у школу у Кембриџ, Оксфорд, Винчестер, Шерборн и Лондон. Сва ова деца, са врло малим изузецима, издржавана су о трошку енглеског језика и дозвољено им је да наставе и заврше школовање. Ова компанија је такође свакодневно слала хуманитарне пошиљке у логоре за ратне заробљенике у којима су били заточени српски официри и војници у Немачкој, Аустроугарској и Бугарској.
Радови
уреди- Северна Стара Србија – Војино Географиска и Исторојска студија, Београд, 1892; [7]
- Општи део Географије Балканског полуострова, књига 1, Београд, 1904; [8]
- Географија Балканскога полуострова: Војина географија и источне Румелије, књига 2, Београд, 1904. Издавач: Штампарија Д. Димитријевића).[9]
- Србија и њени савезници. Догађаји с јесени 1915 године је на француски превео оригинални аутор који је течно говорио и писао француски.
- La Serbie et ses alliés. Les événements de l'automne 1915, Београд, Издавач: Штампарија Савеза професионалних занатилијских удружења, 1923);[10]
- За време светског рата у Лондону превео је и оригинални аутор који је течно говорио и писао француски;
- Pendant la Grande Guerre à Londre, Ратник ИВ, 1933);[10]
Писао је и уџбенике из војних наука – географије и статистике – за студенте Одељења 1894–1895 на Војној академији у Београду.[11]
Референце
уреди- ^ „Војни архив”.
- ^ „Војни архив”.
- ^ Vreme. Sedma sila. 2009.
- ^ „Војни архив”. www.vojniarhiv.mod.gov.rs.
- ^ „Војни архив”. www.vojniarhiv.mod.gov.rs.
- ^ The Quality of Mercy: Women at War, Serbia, 1915-18. David & Charles. 1980. ISBN 9780715378861.
- ^ „Qazim Namani: Prishtina sipas shkrimeve të oficerit serb Milivoj J. Nikolajević dhe historianit osman Sylejman Kylçes”. Zemra Shqiptare.
- ^ „Prilozi za orijentalnu filologiju”. Institut. 5. 4. 1999 — преко Google Books.
- ^ Nikolajević, Milivoj J. (5. 4. 1904). „Geografija Balkanskoga poluostrva: Vojna geografija Bugarske i istočne Rumelije”. Štamparija D. Dimitrijevića — преко Google Books.
- ^ а б Bataković, Dušan T. (5. 4. 2010). La Serbie et la France – une alliance atypique: Les relations politiques, économiques et culturelles, 1870–1940. Balkanološki institut SANU. ISBN 9788671790611 — преко Google Books.
- ^ „Transkribus LEARN”. transkribus.eu.