Милета Томић
Милета - Мићо Томић (Ручићи, Горњи Милановац, 19. децембар 1942) српски је архитекта.
| Милета - Мићо Томић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. децембар 1942. |
| Место рођења | Ручићи, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Уметнички рад | |
| Поље | архитектура |
| Правац | постмодерна, брутализам, шумадијски стил |
Биографија
уредиНедуго по његовом рођењу породица се преселила у Горњи Милановац, где је завршио основну школу (поновио је први разред јер је због епидемије микозе провео у болници неколико месеци) и гимназију. Започео је студије машинства у Београду, али након прве године прелази на Архитектонски факултет Универзитета у Београду, где дипломира 1968. Каријеру је започео у ГП Градитељ из Г. Милановца, где ради као одговорни пројектант и урбаниста до 1969, када прелази у службу за урбанизам општине Горњи Милановац, где ће радити као шеф службе све до 1986. За то време ради на изради више детаљних урбанистичких планова.[1]
Аутор је свих идејних решења монтажних кућа које је производила фирма ШПИК из Ивањице у периоду од 1969. до 1980.
Каријеру завршава у Енергопројекту, где је радио као директор градилишта и главни инжењер на разним градилиштима (ТЦ Меркатор и Стоматолошки факултет у Београду, зграда Владе у Ташкенту, реконструкција зграде Думе у Ханти-Мансијску, тржни центар у Уралску итд.) од 1986, па до пензионисања.[1]
Има два сина (Ранко и Марко, такође архитекти).[1] Супруга му је Радмила Деспинић-Томић, такође архитекта.
Породица Томић је пореклом из села Ручићи, а презиме носи по претку Томи Корушчићу (сину Милутина Коруге) чији је један од унука био војвода у 2. српском устанку, а брат Милисав Корушчић је присуствовао састанку у Такову, када је подигнут устанак.[2]
Награде
уреди- Награда за урбанистичко-архитектонско решење стамбено-пословног комплекса Ердоглија у Крагујевцу, коауторски са арх. Неђом Боровницом и Радмилом Деспинић-Томић.
Дела
уреди- Споменик ратницима у селу Заграђе
- Споменичка пјацета 1300 каплара у Горњем Милановцу (измењена без сагласности аутора 2012)
- Обданиште у Горњем Милановцу
- Основна школа Свети Сава у Горњем Милановцу
- Основна школа Арсеније Лома на Руднику
- Горњомилановачко летовалиште у Буљарицама
- Бројне породичне куће[1]
Извори
уреди
