Миленко Стојичић
Миленко Стојичић (Мркоњић Град, 1956 — Бања Лука, 11. мај 2019) био је српски писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар и новинар из Републике Српске, Босне и Херцеговине.[1]
Миленко Стојичић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1956. |
| Место рођења | Мркоњић Град, ФНРЈ |
| Датум смрти | 11. мај 2019. (62/63 год.) |
| Место смрти | Бања Лука, Република Српска, БиХ |
Биографија
уредиРођен је 1956. године у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и гимназију. Живео је и радио у Бањој Луци.[2][3]
Био је уредник Културно-образовног програма на радију РТРС.[2] Писао је фељтоне и колумне у „Вечерњим новостима“, „Ослобођењу“, „Гласу Српске“, „Независним новинама“ и „Фокусу“.[4] Објавио је тридесетак књига, међу којима неколико књига пјесама и приповијетки, десетак романа итд. Приредио је „Антологију српске приповијетке РС“, а његова дјела су заступљена у антологијама „Млада српска проза“, „Најљепше српске приче“ и др. Нека дјела су му превођена на француски и њемачки језик.[1]
Награде
уредиДобитник је Кочићеве награде за 2010. годину,[5] Годишње награде удружења књижевника Републике Српске, награде Кочићево перо, књижевних награда Иво Андрић, Зија Диздаревић, Младен Ољача, Веселин Маслеша,[1] Никица Павлић, Гордана Тодоровић, награде Фондације „Петар Кочић“ из Дортмунда, награде „Вечерњих новости“ за фељтон итд.[4] Добио је Награду Удружења књижевника Српске за најбољу књигу у 2011. години, за роман „Пиши тише Андрићево име“.[6]
Дела
уреди- књиге пјесама
- „Стилус“, Београд
- „Псалми и проклетства“, Свјетлост, Сарајево 1988.
- „Брижит Бардо књижевности“, Бања Лука
- књиге приповијетки
- „Књига од живог меса“, Глас, Бања Лука, 1987.
- „Слаткиш за Варлама Тихоновића“
- „Министру свјетске књижевности“, Октоих, Подгорица 1996.
- „Андрићев писмар“, Београд
- „Сентиментална историја књижевности“, Бесједа, Бања Лука. 2003. ISBN 99938-35-42-0.
- „Причар“, Глас српски. 2002. ISBN 978-86-7119-225-5.
- „Кратке приче у дуге ноћи“, Бања Лука
- романи
- „Уштапи“, Веселин Маслеша. 1986. ISBN 978-86-21-00088-3.
- „Од страха почетница“, Свјетлост, Сарајево, 1990.
- „Тајна буквица“, Књижевна омладина Србије, Београд, 1995.
- „Перо на жуч“, Рад, Београд, 1995.
- „Кочић, муња над књижевином“
- „Титон“, Филип Вишњић, Београд. 2007. ISBN 978-86-7363-534-7.
- „Адресат Андрић“, Народна књига - Алфа. 2002. ISBN 978-86-331-0727-3.
- „Казанова у Савезу комуниста“, Бесједа, Бања Лука. 2000. ISBN 978-86-7492-005-3.
- „Ломоносов: први Рус“, Прелом, Бања Лука. 2003. ISBN 99938-648-6-2.
- „Бањалучки милоштар“, Art print, Бања Лука, 2008.
- Пиши тише Андрићево име, издавач: Радио-телевизија Републике Српске (2011)[7]
- остало
- „Антологија савремене приповијетке РС“ - антологија
- „Еколоквијум“, ЈПШ Шуме Републике Српске - антологија и еко читанка
- „Те(к)стирање читача“ - књига есеја и критика
- „Добро(не)дошла књига“, Глас Српски. 1996. ISBN 978-86-7119-087-9. - књига документарне прозе
- „Киш, уобличења“ - књига посвећена Данилу Кишу
- „Лијепа књига о Кочићу“, Бесједа, Бања Лука, 2004.
- „Моји разговорници“, Књижевна задруга, Бања Лука, 2004.
- „Бескрај Крајине“
- „64 поља књижевности“,
- „Књига над Бањалуком“
- „Мноштвена књига“
Референце
уреди- ^ а б в Неда Симић-Жерајић: Миленко Стојичић: Прижељкујем критичка решета[мртва веза], Глас Српске, 25. август 2010.
- ^ а б „Миленко Стојичић”. Приступљено 9. 9. 2010.[мртва веза]
- ^ Преминуо писац Миленко Стојичић rtrs.tv
- ^ а б „Глас истока”. Приступљено 9. 9. 2010.
- ^ Невена Вржина: Миленко Стојичић: Људи се боје откључати Кочића, Независне новине, 13. август 2010.
- ^ Радио-телевизија Републике Српске: Награђен Стојичићев роман, 16. 1. 2012. (језик: српски)
- ^ „Промовисана књига Миленка Стојчића”. Радио-телевизија Републике Српске. 19. 10. 2011. Приступљено 19. 10. 2011.
