Милена Јововић
Милена Јововић (рођена Милена Пантовић; (Котража код Страгара, 10. октобар 1931[1] — Крагујевац, 13. мај 2021[2]) била је српска песникиња и књижевница.[3]
Милена Јововић | |
---|---|
Датум рођења | 10. октобар 1931. |
Место рођења | Котража, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 13. мај 2021.89 год.) ( |
Место смрти | Крагујевац, Србија |
Живот
уредиГодине 1961. удајом за Борисава Јововића долази у Добрачу у Гружи где је наставила да живи.[4]Милена Јововић је "прва песникиња сељанка".[3] Преводила је на италијански и француски језик.[2]
У њену част се у Добрачи сваке године одржава песничка манифестација „Миленини извори”.[2] Била је члан Удружења књижевника Србије.[4]
Дела
уреди- Шумарице, велика суднице, Спомен-парк Крагујевачки октобар, Крагујевац (1994)(поема „Шумарице велика суднице” је изведена на Великом школском часу 1994. године.[4]
Објавила је десет збирки песама и књига песама за децу:[4]
- Песме Милене Јововић из села Добраче 1963;
- Широко је лишће орово 1975;
- Мравље срце 1977;
- Окићен месец 1985;
- У постојбини рузмарина 1988;
- Шумарице велика суднице 1994;
- Месечеве љубавнице 1994;
- Колевка душе 2002;
- Прстенована тмом 2016 године.
Награде
уредиМилена Јововић је добитница више награда, међу којима су плакета Светог Ђорђа и награда Невен.[2]
Референце
уреди- ^ „Времеплов (10. октобар 2011)”. Радио-телевизија Србије. 10. 10. 2011. Приступљено 21. 5. 2012.
- ^ а б в г „Преминула једна од најстаријих српских песникиња Милена Јововић”. rtk.co.rs. Приступљено 29. 1. 2022.
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 293.
- ^ а б в г „Миленa Јововић – последња латица Чудесне руже Груже”. pokazivac.com. Приступљено 29. 1. 2022.