Милан Туцаковић

Милан Т. Туцаковић (Крагујевац, 1871-Београд, 1936) био је официр Војске Кнежевине Србије и армијски генерал Војске Краљевине Србије и Југославије, син Тодора П. Туцаковића (1825/26-1896), трговца и председника Народне скупштине и унук Петра Туцаковића (1792—1857) гружанског кнеза и пуковника.

милан туцаковић
Лични подаци
Датум рођења	(1871-00-00)1871.
Место рођења	Крагујевац,, Кнежевина Србија
Датум смрти	26. децембар 1936.(1936-12-26) (64/65 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Професија	официр
Деловање
Учешће у ратовима	Балкански ратови Први светски рат
Служба	Војска Кнежевине Србије Војска Краљевине Србије Војска Краљевине Југославије
Чин	Армијски генерал

Рођен је 26. маја 1871. године у Крагујевцу, где је завршио пуну гимназију. Био је питомац 21. класе Ниже и 7. класе Више школе Војне академије, преведен у генералштабну струку 1906. године. Од 1891. до 1897. године водник у Краљевној гарди, а од 1899. до 1902. године командир ескадрона у Краљевој гарди, 1906. године помоћник начелника генералштаба Тимочке дивизијске области. Био је на стажу у 131. орлеанском пуку у Француској, од 1907. до 1908. године.

У ослободилачким ратовима 1912-1918. године вршио је дужност начелника штаба команде Дринске дивизије 1. позива, команданта 2. коњичке бригаде, заступника команданта Моравске дифизије 1. позива, команданта Јужноморавских трупа, команданта Вардарске (југословенске) дивизије, а од 1918. године службовао је у Врховној команди.

Од 1918 до 1919. године био је делегат Владе у Софији, командант Вардарске и Савске дивизијске области, помоћник начелника Главног генералштаба и командант 4. армијске области (1921—1925).

У браку са супругом Јеленом Стефановић, кћерком Јована Стефановића и Полексије Жабарац, кћерке пуковника Драгутина Жабарца и Александре Цинцар-Јанковић, није имао деце.

Умро је 26. децембра 1936. године у Београду и сахрањен не Варошком гробљу у Крагујевцу.

Види још

• Петар Туцаковић

Литература

• Милан Туцаквић, Политика, број 10273, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 27. 12. 1936.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 920-921