Милан Кнежевић (политичар)

црногорски и српски политичар и књижевник

Милан Кнежевић (Титоград, 24. март 1980)[1] црногорски и српски је политичар и књижевник. Тренутно обавља функцију народног посланика Скупштине Црне Горе. Оснивач је и предсједник Демократске народне партије Црне Горе, а био је и члан Предсједништва Демократског фронта.[2] Тренутно је један од лидера коалиције „За будућност Црне Горе” (ДНП, НСД и РП), а 2023. године на парламентарним изборима био је носилац листе коалиције „За будућност Црне Горе”.[3]

Милан Кнежевић
Фотографија Кнежевића
Лични подаци
Датум рођења(1980-03-24)24. март 1980.(44 год.)
Место рођењаТитоград, СФРЈ
УниверзитетФилозофски факултет Универзитета Црне Горе
Занимањеполитичар
пјесник
Професијапрофесор српског језика и књижевности
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска народна партија Црне Горе (од 2014)
Социјалистичка народна партија Црне Горе (до 2012)
Тренутна функција
Функцију обавља од 29. март 2009.

Биографија

уреди

У Подгорици је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је српски језик и јужнословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу.[4]

Политиком је почео да се бави средином двехиљадитих година, тако што се придружио Социјалистичкој народној партији Црне Горе на чијем челу је био Срђан Милић, а у којој је Кнежевић био један од заступника у парламенту Црне Горе.

Прије избора за посланике у Скупштини Црне Горе 2012. године, Социјалистичку народну партију Црне Горе напустили су Кнежевић и Предраг Булатовић и основали Демократски фронт.[5]

Кнежевић је заједно са још 13 лица био оптужен и осуђен за покушај тероризма на дан парламентарних избора у Црној Гори 2016. године. Он је оптужбе сматрао неоснованим и политички мотивисаним. У фебруару 2021. Апелациони суд је укинуо пресуду и Кнежевић је ослобођен кривице у другостепеном поступку.[6]

Као један од опозиционих лидера у Скупштини Црне Горе, Кнежевић је био изразито против контроверзног Закона о Слободи вјероисповјести који је предвиђао трансфер власништва над имовином осмовјековне канонске Српске православне цркве на Републику Црну Гору, уколико СПЦ не може да докаже власништво у одређеном року.[7][8] Против Кнежевића и још двоје опозиционих политичара поднета је кривична пријава због наводног изазивања нереда у Скупштини Црне Горе поводом доношења контроверзног закона.[8]

У јавности се током 2021. године појавио податак заснован на службеној забиљешки из Конзулата у Цириху Министарству унутрашњих послова Србије о томе да одређена лица у договору са лицима из безбједносног сектора у Црној Гори планирају његов атентат, за шта је наводно именовано одређено лице које је које је требало да за то узме 600.000 евра. Тим поводом Кнежевић је тражио дозволу за ношење оружја и обезбјеђење од стране надлежних органа Црне Горе.[9]

Током мандата владе Здравка Кривокапића обављао је функцију предсједник скупштинског Одбора за безбједност.[9]

Његова пјесничка дјела су заступљена у збиркама „Дан послије будућности” (1999), „Предио у праскозорје” (2008) као и у антологији „Ван кутије” (2009).[10]

Поред матерњег српског, говори енглески и руски језик.[4]

Лични живот

уреди

Са партнерком Тамаром има сина Алексеја (р. 2023).[11]

Награде и признања

уреди

Одликовања

уреди

Књижевне и друге награде

уреди
  • Награда Књижевног друштва Косова и Метохије за 2021. „Велике Грамате“, највеће признање за књижевно стваралаштво, очување српског језика и културе[13]
  • Награда Радоје Домановић, додељује Удружење књижевника Србије (2022)[14]
  • Светосавска повеља, додјељена за укупну дјелатност на пољу борбе за истину о Косову и Метохији (2023)[15]

Дјела

уреди
Збирке поезије
  • „Депонија снова“ (2007)[16]
  • „Авлија бивших“ (2011)[16]
  • „Дневник ситних грехова“ (2014)[16]
  • „Електронска идентификација бирача“ (2016)[16]
  • „Нијеми дијалози“ (2017)[16]
  • „Робијашки рефрени“ (2020)[17]
Роман
  • „Обала несанице“ (2021)[17]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Milan Knežević”. zakoni.skupstina.me. Приступљено 2023-08-28. 
  2. ^ „Predsjednik”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2019. г. , DNP official web site
  3. ^ „РТС :: Регион :: Мандић и Кнежевић: "За будућност Црне Горе" прихвата понуду Спајића за формирање владе”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-28. 
  4. ^ а б Ko je najperspektivniji političar u Crnoj Gori?, Mondo
  5. ^ „Milan Knežević i zvanično u Frontu”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2018. г. , Vijesti
  6. ^ „Ukinuta presuda za 'državni udar' u Crnoj Gori, DPS tvrdi rezultat pritiska na sud”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-02-14. 
  7. ^ „Novi zakon cilja crkvenu imovinu u Crnoj Gori”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-02-14. 
  8. ^ а б „Tenzije i hapšenja nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-02-14. 
  9. ^ а б „Predsjednik Odbora za bezbjednost Skupštine Crne Gore traži dozvolu za nošenje oružja”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-02-13. 
  10. ^ Forum za bezbednost i demokratiju: Vidici i putokazifdb.org.rs
  11. ^ „MILAN KNEŽEVIĆ POSTAO OTAC!”. Mondo Crna Gora (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-02. 
  12. ^ „Укази о одликовањима”. Председник Републике Србије. 
  13. ^ „Portal Analitika - najvažnije vijesti iz Crne Gore i svijeta”. Portal Analitika. Приступљено 2021-08-30. 
  14. ^ „Kneževiću nagrada "Radoje Domanović" za roman”. RTCG. 05. 03. 2022. 
  15. ^ ИН4С (2023-01-19). „Милан Кнежевић добитник Светосавске повеље за укупну дјелатност на пољу борбе за истину о Косову и Метохији”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2023-01-19. 
  16. ^ а б в г д „Пјесничка и морална подршка Милану Кнежевићу • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2017-10-23. Приступљено 2022-02-14. 
  17. ^ а б ИН4С (2021-07-20). „У четвртак прва промоција романа Милана Кнежевића "Обала несанице" - Српска кућа од 20 часова”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2021-07-25. 

Спољашње везе

уреди