Милан Зорић
Милан Зорић (Доње Врточе, код Дрвара, 6. март 1912 — Београд, 2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
милан зорић | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Датум рођења | 6. март 1912. | ||||||||||||||
Место рођења | Доње Врточе, код Дрвара, Аустроугарска | ||||||||||||||
Датум смрти | 2006.93/94 год.) ( | ||||||||||||||
Место смрти | Београд, Србија, Србија и Црна Гора | ||||||||||||||
Професија | војно лице | ||||||||||||||
Деловање | |||||||||||||||
Члан КПЈ од | 1939. | ||||||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1959. | ||||||||||||||
Чин | генерал-потпуковник | ||||||||||||||
Херој | |||||||||||||||
Народни херој од | 27. новембра 1953. | ||||||||||||||
Одликовања |
|
Биографија
уредиРођен је 6. марта 1912. године у селу Доње Врточе, код Дрвара. Потицао је из земљорадничке породице. Након основне школе, учио је металски занат и радио у Сарајеву, Варешу, Земуну и Раковици. Рано је постао члан Уједињених радничких синдиката (УРС) и преко њих добио сазнања о револуционарном радничком покрету. Учествовао је у акцијама радничког покрета — штрајковима, демонстрацијама и др, због чега је био хапшен и малтретиран у београдском затвору „Главњача”. У чланство илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) био је примљен 1939. године.[1]
Због револуционарне активности био је неколико пута отпуштан с посла, а последњи пут априла 1940. године. Након напада Сила осовине на Краљевину Југославију, 6. априла 1941. године, напустио је разрушени Београд и отишао у родни крај. Одмах по доласку у Дрвар, активно се укључио у организовање оружаног устанка. Дан пре почетка прве устаничке акције у Дрвару, Милан Зорић је 26. јула 1941. године у селу засеоку Црљивица, код Доње Врточе, учествовао је у сукобу с усташама, које су пошле да пљачкају и убијају народ, који се повукао у шуму. Зорић је том приликом успео да тешко рани једног усташу. Била је ово један од првих оружаних сукоба с усташама на терену Дрвара.[1]
Након ослобођења Дрвара и Оштреља, 27. јула 1941. године, Милан Зорић је ступио у руководство устанка, а 6. августа је с шеснаест бораца из Дрвара, упућен на терен Босанског Петровца, због организовања устанка и извођења акција на простору Кључ—Петровац. Милан је тада у Зденом долу организовао заседу, и два дана и две ноћи чекао наилазак непријатеља. Када је 9. августа од Кључа наишла моторизована колона на њу је отворена ватра и непријатељ је разбијен. Убијено је око 50, а заробљено 20 војника. Заплењено је 60 пушака, 4 пушкомитраљеза и доста муниције, а уништено седам камиона и један аутомобил.[1]
После ослобођења земље, Милан Зорић је наставио војну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА), где се налазио на дужностима — команданта Прве пролетерске дивизије, начелника штаба Области, команданта корпуса и др. Након рата завршио је осам разреда гимназије, Војну академију „Фрунзе” у Москви и Школу оператике на Вишој војној академији ЈНА.[2] Пензионисан је 1959. године у чину генерал-мајора, а након тога је унапређен у чин резервног генерал-потпуковника ЈНА.[3]
Након одласка у пензију, посветио се писању о Народноослободилачком рату (НОР) и објавио је неколико књига:[2]
- Дрвар у устанку 1941, 1963. године
- Изволи друже Јевтане, 1967. године
- Рибнички партизански одред, 1967. године
- Тринаеста крајишка бригада, 1968. године
- Вртлог, 1969. године
Такође објавио је и више студија у неколико часописа.
Умро је 2006. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден народне армије другог реда и Орден за храброст.[4][5], док се од иностраних истиче Партизански крст НР Пољске. Орденом народног хероја је одликован 27. новембра 1953. године.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Народни хероји Југославије 1982, стр. 373.
- ^ а б в Народни хероји Југославије 1982, стр. 374.
- ^ Војни лексикон 1981, стр. 1126.
- ^ Ко је ко у Југославији 1957, стр. 800.
- ^ Војна енциклопедија 1975, стр. 712.
Литература
уреди- Ко је ко у Југославији. Београд. 1957.
- Војна енциклопедија том X. Београд. 1975.
- Војни лексикон. Београд: Војноиздавачки завод. 1981.
- Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.