Милан Божовић (сликар)
Милан Божовић (Стијена Пиперска, 12. април 1909. – Београд, 25. новембар 1991.) био је српски сликар из Црне Горе.
| Милан Божовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. април 1909. |
| Место рођења | Стијена Пиперска, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 25. новембар 1991. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Занимање | Сликар |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
| Правац | Конструктивизам, Поетски реализам, Експресионизам |
Биографија
уредиМилан Божовић је завршио Уметничку школу у Београду (1930) у класи професорке Бете Вукановић.[1] 1932. учествовао је на изложби „Југословенски сликари у Паризу” са групом југословенских сликара (Узелац, Милуновић, Аралица и др.). Kао стипендиста студирао је на „École des Beaux-Arts" у Паризу (1933–1938). По повратку у Београд, Божовић је сликао пределе, портрете и мртве природе. Излагао је на традиционалним „пролећним" и „јесењим" изложбама УЛУС-а.[2]
После ослобођења неко време живео на Цетињу, где је с групом уметника радио у Атељеу Министарства просвете Црне Горе. Израдио је прву поштанску марку за ослобођену Црну Гору. Израдио је нацрте за листове Наша борба и Омладински покрет. Са Антоном Лукателијем дизајнирао је први „социјални динар".[3] Био је председник Удружења ликовних умјетника Црне Горе (УЛУЦГ) и члан иницијативног одбора за формирање Савеза ликовних уметника Југославије (СЛУЈ).[1]
У Београд је прешао 1947. и у њему остао до краја живота.
Самосталне изложбе
уреди- Београд (1938, 1939, 1954, 1957)
- Подгорица (1955, 1956, 1960, 1986)[4]
Колективне изложбе
уреди- Париз 1932, 1973
- Рим 1972
- Александрија 1979
- Москва 1981[2]
Уметнички стил
уредиНа његово сликарство највише је утицао Сезанов конструктивизам. Инспиришући се амбијентом родног краја, његовим људима и пределима, остао је веран облику поетског реализма, прожетог духом експресионизма.[2][4]
Најпознатије слике
уреди- Бар,
- Будва,
- Засједа,
- Маслине,
- Мостар,
- Мотив из Подгорице,
- Мотив из Црне Горе,
- Ноћни логор,
- Родос,
- Портрет старца,
- Подгорица,
- Скупљање сијена,
- Стари рибар из Пераста.[2]
Награде
уреди- Награда за грб Црне Горе, Цетиње (1945);
- Плакета СЛУЈ-а, Београд (1965);
- Награда ТСС на изложби УЛУС-а (1968);
- Плакета иницијаторима оснивања СЛУЈ-а, Скопље (1973)
- Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1979)[1]
Литература
уреди- М. Поповић, „Изложба Милана Божовића", Стварање, Титоград, 1954, 3;
- Н. Ристић, „Нова ликовна остварења Милана Божовића", Стварање, 1957, 12;
- Ђ. Д. Пејовић, Просвјетни и културни рад у Црној Гори 1918–1941, -цетуње 1982;
- С. Живковић, Уметничка школа у Београду 1919–1939, Београд 1987.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Božović, Milan”. Leksikon likovne umjetnosti Crne Gore.
- ^ а б в г „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-12-08.
- ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 2024-12-08.
- ^ а б Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". 1984. стр. 184.
