Миланка Кљајић
Миланка Кљајић (Старо Село, код Петриње, 1924 — Јошавица, код Глине, 22. јануар 1943) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| миланка кљајић | |
|---|---|
 Миланка Кљајић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1924. |
| Место рођења | Старо Село, код Петриње, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 22. јануар 1943. (18/19 год.) |
| Место смрти | Јошавица, код Глине, Независна Држава Хрватска |
| Професија | радница |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1942. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 27. новембар 1953. |
Биографија
уредиРођена је 1924. године у Старом Селу, код Петриње у српској породици. Потиче из врло сиромашне сељачке породице. Као тринаестогодишња девојчица одлази у Војводину, да ради као сезонски радник. Зими долази у своје село, где упознаје људе који су агитовали за Комунистичку партију.
Као седамнаестогодишња дјевојка, 1941. године Миланка је учествовала у акцијама које је Партија водила у припреми устанка у њеном крају. Међу првим људима, њеног села, које су усташе убиле, били су и њени отац и брат. Тад је Миланка, као прва сеоска девојка, отишла у банијске партизане. Већ после неколико акција, запажена је њена храброст, а убрзо постаје и партизански десетар. У нападу на Мајур, убила је немачког капетана. Године 1942. примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Лист Антифашистичког фронта жена Жена данас писао је о херојским подвизима омладинке-борца Миланке Кљаић.
У нападу Седме банијске ударне бригаде и Трећег батаљона Банијског партизанског одреда одреда на железничку пругу између Сиска и Суње, 18. и 19. новембра 1942. године, у жестокој борби с Немцима, усташама и домобранима, нарочито се истакла. У борбама код села Јошавица, 22. јануара 1943. године, у три узастопна јуриша бригаде, Миланка је била на челу свог вода. Погинула је у трећем јуришу, на свега два метра од непријатељског рова, у који је требало да ускочи. За време усташких покоља и Народноослободилачке борбе погинула је цела њена породица. Данас једна улица у Београду носи њено име.
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашена је за народног хероја.[1]
Референце
уреди- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 385.
Литература
уреди- Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. COBISS.SR 49275399
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
