Миладин Р. Ковачевић

Миладин Р. Ковачевић
Миладин Р. Ковачевић
Лични подаци
Датум рођења	1893.
Место рођења	Дучаловићи, Краљевина Србија
Датум смрти	1968. (74/75 год.)
Место смрти	Дучаловићи, Југославија
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије

Миладин Р. Ковачевић (1893–1968) био је драгачевски каменорезац из Дучаловића. Припада групи мање познатих клесара надгробних споменика Доњег Драгачева.^[1]

Живот

Кајпуташ Миту Ковачевићу на Овчару

Рођен је 1893. године у Дучаловићима. Учесник Првог светског рата. Био је имућан сељак. Није се искључиво бавио клесарством, већ читавим низом додатних занимања: пчеларством, ковачким и дрводељским занатом, а био је и секретар и благајник Дучаловачке земљорадничке задруге.^[2]

Умро је 1968. године и сахрањен на Подовчарском гробљу у Дучаловићима.^[1]

Дело

За мештане свог и околних села израдио је мањи број надгробника у пешчару и мермеру. Био је мајстор за урезивање лепих, китњастих слова. Сам је састављао епитафе који садрже бројне податке о покојницима, често песнички узвишене,^[1] као онај на крајпуташу Миту Ковачевићу из Ртара:

Кајпуташ Миту Ковачевићу (†1917) (Овчар-Локве)

Овај споменик преставља војника

што погину на врх Ветерника

Покрај мора на Грчкој планини

Остаде му младост у туђини.

МИТО Ковачевић из Ртара

рођен (...)

погибе 5. септембра 1917. г.

Погибе од Бугарског стрељачког зрна.

Мито је учестовао у рату 1914-15 г.

као и на Солунском фронту

где је као крабар и одликован.

Зато данас слава нашем брату

што погибе у Европском рату

Кад Србија у ропству цвиљаше

тада Мито слободу ствараше

Ал на жалост слободу не виде

Бугарин га с овог света скиде

Овај споменик подигоше му

мати Јулка

и браћа Видоје, Милун и Миленко.

Изради Миладин Ковачевић

из Дучаловића.^[3]

Извори

^ ^а ^б ^в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
^ Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
^ Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.

Литература

Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

[Писци_из_Драгачева-1] а ^б ^в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.

[Камена_хроника_Дучаловића-2] Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.

[Камени_летопис_Ртара-3] Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.

[1]

[2]

[3]