Миклош Салаји
Миклош Салаји (мађ. Szalay Miklós; Шалготарјан, 6. децембар 1946) бивши је мађарски фудбалер и репрезентативац, који је најдуже играо за Шалготарјан. Био је олимпијски шампион 1968. године.[1][2]
| Миклош Салаји (Szalay Miklós) | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||||||||||||
| Датум рођења | 6. децембар 1946. | |||||||||||||||
| Место рођења | Шалготарјан, Мађарска | |||||||||||||||
| Држављанство | мађарско | |||||||||||||||
| Висина | 176 cm | |||||||||||||||
| Позиција | везни | |||||||||||||||
| Сениорска каријера | ||||||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |||||||||||||
| 1964 — 1974. | Шалготарјан | 184 | (29) | |||||||||||||
| Репрезентативна каријера** | ||||||||||||||||
| 1968. | Мађарска | 1 | (0) | |||||||||||||
| 1968. | Мађарска (олимп) | 2 | (0) | |||||||||||||
| Тренерска каријера | ||||||||||||||||
| 1974—1980. | Шалготарјан (кондициони) | |||||||||||||||
| 1980—1981. | Шалготарјан | |||||||||||||||
| 1981—1982. | ФК Сарваш | |||||||||||||||
| 1982—1984. | Кинижи Хатван | |||||||||||||||
| 1984—1986. | ФК Церед | |||||||||||||||
| 1986—1988. | ФК Волан Ноград | |||||||||||||||
| 1988—1990. | ФК Шигивегђар Шалготарјан | |||||||||||||||
| 1992—1993. | Шалглас | |||||||||||||||
Награде
| ||||||||||||||||
| ** Датум актуелизовања: 18. април 2024. | ||||||||||||||||
Каријера
уредиКлуб
уредиИзмеђу 1964. и 1974. играо је у тиму Бањас из Шалготарјана. Одиграо је укупно 184 утакмице и постигао 29 голова. Највећи успех им је био пласман у финале мађарског купа у сезони 1967. године и друго место на финалној табели мађарске прве лиге у сезони 1971/72, чиме су постали најбољи тим у региону. Године 1974. морао је да прекине активан спорт због хроничног нефритиса.[1]
Репрезентација
уредиГодине 1972. једном се појавио у сениорској репрезентацији Мађарске ит на пријатељској утакмици против Шпаније где је Мађарска у гостима изгубила са 1 : 0[3]. и био члан тима који је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1968. у Мексико Ситију, у којима је играо два пута.. У олимпијском тиму Мађарске се појавио једанпут у елиминационој фази турнира на утакмици против Гватемале где је Мађарска победила са 1 : 0.[4][5]
Тренер
уредиНакон пензионисања, био је тренер тима шест сезона до 1980. године, а затим је постао главни тренер у сезони 1980-1981. Између 1981. и 1990. радио је годину-две са тимовима ниже класе као што су ФК Сарваш, ФЈ Кинижи из Хатвана, ФК Церед, ФК Волан из Нограда и ФК Шикивегђар из Шалготарјана. У сезони 1992/93, поново је био главни тренер свог матичног клуба.
Остварења
уреди- Фудбал на Летњим олимпијским играма
- златна медаља: 1968, Мексико Сити
- Прва лига Мађарске у фудбалу
- трећи: |1971/72
- Куп Мађарске у фудбалу (MNK)
- финале: 1967
- Витешки крст мађарског ордена за заслуге (2021)
Референце
уреди- ^ а б Миклош Салаји на magyarfutball.hu
- ^ „Profile: Miklós Szalay”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 8. 12. 2011.
- ^ Шпанија Мађарска 1072.
- ^ Мађарска и Гватемала 1 : 0, 1968. на ЛОИ
- ^ Миклош Салаји на eu-football.info
Спољашње везе
уреди- Миклош Салаји на olympedia.org
- Миклош Салаји на worldfootball.net
- Миклош Салаји на national football teams.com
- Миклош Салаји на footballdatabase.eu
- László – Lukács László – Szepesi György: Незаборавне деведесете минуте Budapest: Sportkiadó. Незаборавне деведесете минуте. 1977. ISBN 963-253-501-4.
- Rózsaligeti László: Мађарски олимпијски лексикон. Budapest: Datus. 2000. ISBN 963-00-5577-5
- Bocsák Miklós: 'Ќако живе олимпијски шампиони? (Budapest, 1998)
