Међународна организација за миграције
Међународна организација за миграције (енгл. International Organization for Migration, IOM) је међудржавна организација са седиштем у Женеви. IOM је основана 1951. године као Међувладин комитет за европску миграцију (ICEM) како би помогао у пресељавању људи расељених током Другог светског рата. Постала је агенција Уједињених нација 2016. године.[1]
| Међународна организација за миграције | |
|---|---|
 Чланице и посматрачи Међународне организације за миграције (2021)
Чланице Посматрачи Нису чланице | |
| Скраћеница | IOM, OIM |
| Датум оснивања | 6. децембра 1951. |
| Тип | агенција УН |
| Седиште | Женева,  Швајцарска |
| Чланови | 174 државе чланице, 8 држава посматрача (преко 80 међународних и регионалних међувладиних и невладиних организација су такође посматрачи) |
| Службени језици | енглески, француски, шпански |
| Генерални директор | Антонио Виторино Португалија |
| Веб-сајт | www |
Оснивање
уредиОснована је 1951. са циљем да помогне у расељавању великог броја избеглица као последице Другог светског рата. Више пута је мењала име да би данашњи назив добила 1980. Прва је међудржавна организација која се бавила миграционим питањима. Тренутно има 120 земаља чланица (укључујући Србију) а 19 држава и различитих организација има статус посматрача. Годишњи буџет не пада испод једне милијарде долара, има преко 5 400 запослених у преко стотину земаља широм света. Генерални директор организације од 2008. године је Вилијам Лејси Смит.
Шири обим активности праћен је брзом експанзијом од релативно мале агенције у организацију са годишњим оперативним буџетом од 1,8 милијарди долара и око 11.500 запослених[2] који раде у преко 150 земаља широм света.
Као „агенција УН за миграције“, IOM је постао главна референтна тачка у жестокој глобалној дебати о друштвеним, економским и политичким импликацијама миграције у 21. веку.[3]
IOM је подржао стварање Глобалног договора за миграције, првог међувладиног споразума о међународној миграцији који је усвојен у Маракешу у Мароку у децембру 2018. године.[4] Да би подржао имплементацију, праћење и ревизију Глобалног договора о миграцијама, генерални секретар УН, Антонио Гутерес, основао је УН мрежу за миграције. Секретаријат УН мреже за миграције је смештен у IOM, а генерални директор IOM Антонио Виторино служи као координатор мреже.[5]
Мисија
уредиГлавни циљеви организације су:
- Помоћ мигрантима и државама око изазова оперативног смисла који су последица миграција,
- Продубљивање знања о миграцијама,
- Подстицање друштвеног и економског развоја преко миграција, и
- Брига за људско достојанство и добробит миграната.
Активности
уредиIOM ради на томе да помогне у осигуравању уредног и хуманог управљања миграцијама, да промовише међународну сарадњу по питањима миграција, да помогне у тражењу практичних решења за проблеме миграција и да пружи хуманитарну помоћ мигрантима којима је потребна, било да се ради о избеглицама, расељеним лицима или другим протераним људи.
Устав IOM-а експлицитно признаје везу између миграције и економског, друштвеног и културног развоја.[6][7]
За Дан борбе против трговине људима у ЕУ 2009. године, седиште организације у Женеви покренуло је кампању подизања свести Купујте одговорно ради борбе против трговине људима. Годину дана касније, кампања је уведена у Холандији и Аустрији, између осталих земаља.[8][9]
IOM X
уредиIOM X је кампања коју води Међународна организација за миграције у Бангкоку која подстиче безбедну миграцију и спречава експлоатацију и трговину људима у азијско-пацифичком региону.[10][11] Кампања се бави питањима везаним за експлоатацију и трговину људима, као што је заштита мушкараца поробљених у тајландској рибарској индустрији,[12] употреба технологије за идентификацију и борбу против трговине људима,[13] и окончање сексуалне експлоатације деце.[14]
Амнестија и Чувар људских права 2003
уредиУ 2003, агенције Амнести интернашонал и Чувар људских права су критиковале улогу IOM у „пацифичком решењу“ Аустралијске владе о пребацивању тражилаца азила у прекоморске центре за притвор.[15][16] Чувар људских права је критиковао IOM због управљања регионалним процесним центром Манус и центром за обраду на Науру, упркос томе што нема мандат за заштиту избеглица.[15] Чувар људских права је критиковао IOM због тога што је део „арбитрарног притвора“ и што је тражиоцима азила ускратио приступ правном савету.[15] Чувар људских права је позвао IOM да престане са радом процесних центара, за које је навео да су „центри за притвор” и да управљање центрима преда Високом комесару Уједињених нација за избеглице.[15]
Амнести интернашонал је изразио забринутост да је IOM предузео акције у име влада које су негативно утицале на људска права тражилаца азила, избеглица и миграната.[16] Амнести интернашонал је навео пример четрнаест Курда у Индонезији које су аустралијске власти протерале из аустралијских вода да би се преселили у Индонезију.[16] Амнести интернашонал је затражио уверавање да ће се IOM придржавати принципа забране протеривања.[17]
Савет за избеглице Аустралије 2022
уредиГодине 2022, улогу коју је IOM одиграо у збрињавању избеглица у Индонезији, Савет за избеглице Аустралије описао је као „хуманитарна глазура док се спроводе активности кршења права у име западних нација“ од стране истраживача Ашера Хирша и Камерона Доига у The Globe and Mail.[18]
Референце
уреди- ^ Megan Bradley (2017). „The International Organization for Migration (IOM): Gaining Power in the Forced Migration Regime”. Refuge: Canada's Journal on Refugees. 33 (1): 97. doi:10.25071/1920-7336.40452
.
- ^ „109th Session of the Council, Report of the Director General” (PDF). GoverningBodies.iom.int. 30. 11. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ „History”. International Organization for Migration. 30. 9. 2014. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ „GCM Development Process”. www.iom.int. International Organization for Migration. 9. 4. 2018. Приступљено 13. 5. 2019.
- ^ „Global Compact for Migration | International Organization for Migration”. unofficeny.iom.int. Приступљено 24. 11. 2019.
- ^ „Constitution”. International Organization for Migration. 8. 1. 2015. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ United Nations Development Programme (UNDP), "Migration and Development: A Global Overview," 2009
- ^ „IOM's Buy Responsibly Campaign Arrives in the Netherlands”. International Organization for Migration (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ „Buy Responsibly Campaign | IOM Austria”. austria.iom.int (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.
- ^ „'Prisana' Film Aims to Raise Youth Awareness of Human Trafficking”. Voice of America. Reuters. 16. 9. 2015. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ „Gender equality and female empowerment”. ReliefWeb. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ Hale, Erin (28. 9. 2016). „Tackling Asia's Human Trafficking with Facebook, WhatsApp and LINE”. Forbes. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ „Vulcan Post”. 21. 12. 2015. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ Hale, Erin (22. 9. 2016). „Philippine Cybersex 'Dens' are Making it Too Easy to Exploit Children”. Forbes. Приступљено 3. 1. 2019.
- ^ а б в г „The International Organization for Migration (IOM) and Human Rights Protection in the Field: Current Concerns (Submitted by Human Rights Watch, IOM Governing Council Meeting, 86th Session, November 18–21, 2003, Geneva)”. www.hrw.org. Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ а б в „Amnesty International statement to the 86th Session of the Council of the International Organization for Migration (IOM)”. Amnesty International (на језику: енглески). Приступљено 7. 1. 2022.
- ^ Amnesty International (20. 11. 2003). „Statement to the 86th Session of the Council of the International Organization for Migration (IOM)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ Griffiths, James (19. 1. 2022). „Trapped in Indonesia, Rohingya struggle to get by as laws block their path to asylum elsewhere”. The Globe and Mail (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2022.
Литература
уреди- Andrijasevic, Rutvica; Walters, William (2010): The International Organization for Migration and the international government of borders. In Environment and Planning D: Society and Space 28 (6), pp. 977–999.
- Georgi, Fabian; Schatral, Susanne (2017): Towards a Critical Theory of Migration Control. The Case of the International Organization for Migration (IOM). In Martin Geiger, Antoine Pécoud (Eds.): International organisations and the politics of migration: Routledge, pp. 193–221.
- Koch, Anne (2014). „The Politics and Discourse of Migrant Return: The Role of UNHCR and IOM in the Governance of Return”. Journal of Ethnic and Migration Studies. 40 (6): 905—923. doi:10.1080/1369183X.2013.855073.
- Janmyr, Maja. 2016. “Precarity in Exile: The Legal Status of Syrian Refugees in Lebanon”. Refugee Survey Quarterly, no. 35 (November): 58–78.
- Gil Loescher, Alexander Betts and James Milner. UNHCR: The Politics and Practice of Refugee Protection into the Twenty-First Century, Routledge. 2008.
- Alexander Betts. Protection by Persuasion: International Cooperation in the Refugee Regime, Cornell University Press. 2009.
- Gil Loescher. The UNHCR and World Politics: A Perilous Path. Oxford University Press. 2002
- Fiona Terry. Condemned to Repeat? The Paradox of Humanitarian Action. Cornell University Press. 2002.
- Nicholas Steiner. Problems of Protection. Routledge. 2003.
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „Figures at a Glance”. UNHCR (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-18.<
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „History of UNHCR”. UNHCR (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-18.
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „Figures at a Glance”. UNHCR (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-18.
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „Donors”. UNHCR (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-18.
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „Advocacy”. UNHCR (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-18.
- „Nobel Laureates Facts – Organizations”. Nobel Foundation. Приступљено 2009-10-13.
- UNDG Members Архивирано 11 мај 2011 на сајту Wayback Machine
- Thorvaldsdottir, Svanhildur; Patz, Ronny; Goetz, Klaus H (2021). „Mandate or Donors? Explaining the UNHCR's Country-Level Expenditures from 1967 to 2016”. Political Studies (на језику: енглески). 70 (2): 443—464. ISSN 0032-3217. S2CID 234025149. doi:10.1177/0032321720974330.
- „History of UNHCR: A global humanitarian organization of humble origins”. UNHCR. Приступљено 2009-11-01.
- „Phones are now indispensable for refugees”. The Economist. Приступљено 2017-02-20.
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „UNHCR and Caribbean partners work to raise awareness of "invisible" refugees”. UNHCR. Приступљено 2016-11-16.
- „UNHCR discuss plight of refugees in Caribbean”. ftp.jamaicagleaner.com. 19. 11. 2009. Приступљено 2016-11-16.[мртва веза]
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „Canadian-made refugee awareness campaign aims to shock”. UNHCR. Приступљено 2016-11-16.
- Refugees, United Nations High Commissioner for. „Building Awareness”. www.unhcr.ie. Архивирано из оригинала 15. 12. 2016. г. Приступљено 2016-11-16.
- „Summit for Refugees and Migrants - 19 September 2016”. 2014-12-12. Приступљено 2016-09-29.
- „New York Declaration for Refugees and Migrants”. un.org. UN. Приступљено 8. 11. 2018.
- „New York Declaration”. un.org. UN. 15. 9. 2016. Приступљено 8. 11. 2018.
- Section, United Nations News Service (2016-09-20). „UN News - UN official unveils draft principles on protecting human rights of refugees and migrants”. UN News Service Section. Приступљено 2016-09-29.
- „UNHCR and FAO help vulnerable refugees and South Sudanese families strengthen their food security”. www.fao.org. Архивирано из оригинала 02. 10. 2016. г. Приступљено 2016-09-29.
- Tecnologías, Developed with webControl CMS by Intermark. „UNHCR (United Nations High Comissioner [sic] for Refugees) - Laureates - Princess of Asturias Awards - The Princess of Asturias Foundation”. The Princess of Asturias Foundation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 04. 2023. г. Приступљено 2018-10-21.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Међународна организација за миграције
- Refworld | Self-Study Module 1: An Introduction to International Protection. Protecting Persons of Concern to UNHCR. Unhcr.org (1 August 2005). Retrieved on 2013-07-12
