Мехмед-паша Ћуприлић
Мехмед-паша Ћуприлић (око 1575—31. октобар 1661) је био оснивач породице Ћуприлић, велики везир Османског царства од 1656. године до своје смрти.
Мехмед-паша Ћуприлић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1580 |
| Место рођења | Берат |
| Датум смрти | 31. октобар 1661. (80/81 год.) |
| Место смрти | Једрене |
| Деца | Фазил Ахмед-паша Ћурпилић, Фазил Мустафа-паша Ћуприлић |
Долазак Мехмеда Ћуприлића на место великог везира означио је почетак више од двадесет година стабилне власти и обнове османског престижа. На везирском престолу у овом периоду били су Мехмед Ћуприлић (1656-1661), његов син Ћуприлић Фазил Ахмед-паша (1661-1676) и његов зет Мерзофонлу Кара Мустафа-паша (1676-1683).
Владавина
уредиМехмед Ћуприлић је по доласку на власт имао више од седамдесет година. Обављао је функције намесника Трабзона (Трапезунта) и намесника Триполија. За великог везира именован је 15. септембра 1656. године. Себи је поставио за циљ да Царство изведе из кризе у коју је запало и да власти врати ауторитет. Одлучно је кажњавао верске екстремисте (кадизаде), наредио је погубљење Абаза Ахмед-паше јер је препустио Бозџа Аду (Тенедос) Млечанима, сузбио је побуну спахија, очистио је њихове редове, однео је победу над млетачком флотом јула 1657. године и поново повратио Бозџа Аду и Лимнос. Дарданели су ослобођени млетачке блокаде, чиме је отклоњена опасност од глади и побуне у Истанбулу. Током везирата Мехмеда Ћуприлића вођен је поход против трансилванијског кнеза Ђерђа II Ракоција. Поход из 1658. године завршен је сменом на престолу; кнез је постао Акош Барчај. Побуну спахија предводио је Абаза Кара Хасан-паша из Алепа. Упркос поразу код Илгина (1658), османске власти ипак су угушиле побуну следеће године. Побуне у Египту и Анталији такође су сузбијене 1659. године. Ћурпилић је спровео чистке у војсци строго кажањавајући „џелалије“, функционере или официре који су били нелегално, без званичног именовања, у служби. Током Мехмедовог везирата у Истанбулу је избио највећи пожар (јул 1660) у коме је страдало 4000 људи. Везир је омогућио изградњу џамије Јени Валиде (октобар 1663), највећу после Плаве Џамије. Мехмед је за само неколико година успео да поправи прилике у Османском царству наступиле након смрти Мехмеда IV. Успео је да издејствује да га на месту везира наследи син Фазил Ахмед-паша.
Извори
уреди- Робер Мантран, Историја Османског царства, Клио, Београд (2002)