Мехди-бегова џамија

Мехди-бегова џамија
Џамије на Хисетима
Мехди-бегова џамија ; Џамије на Хисетима
Основне информације
Локација	Бања Лука
Религија	ислам
Територија	Република Српска
Држава	Босна и Херцеговина
Година посвећења	~ XVII век
Управно тело	Одбор Исламске верске заједнице Бања Луке

Место и остаци градитељске целине Мехди-бегове џамије ( Џамије на Хисетима) национални су споменик Босне и Херцеговине. Заштићени споменик налази се у Бања Луци у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Национални споменик чине џамија, џамијски харем са нишанима мезарје које се налази преко пута џамије. Мехди-бегова џамија је проглашена за национални споменик Босне и Херцеговине 6. децембра 2003. године.

Локација добра

Мехди-бегова џамија налази се на левој обали реке Врбас, између Доњег и Горњег Шехера. Изграђена је у Козарској улици и под управом је Одбора Исламске верске заједнице Бања Луке. Тачна година изградње није позната. Зна се да није постојала приликом пописа у Босанском санџаку 1604. године. Претпоставља се да је саграђена почетком XVII века, јер се помиње у вакуф-намима Сефер-спахије из 1618. године. Остали историјски писани подаци о овој џамији нису познати.

Опис добра

Мехди-бегова џамија је једнопросторни објекат са кровом на четири свода и мунаром направљеним од дрвета. Према подацима из 1983. године, поред ове, још седам џамија у Бања Луци је имало дрвене мунаре, а мунара Мехди-бегове џамије је била највећа. Софе, које су се налазиле испред џамије, зазидане су након завршетка Другог светског рата. Кров је направљен од дрвене конструкције и покривен са бибер црепом. Мунара је претрпела неколико измена током историје, а предратни изглед датира из обнове након разорног земљотреса који је погодио Бања Луку 1963. године.

Део џамијског харема налази се уз саму џамију, а други део смештен је преко пута улице. Уз саму Џамију се налази око 15нишана без натписа и са приметним оштећењима.

Џамија је срушена током грађанског рата у Босни и Херцеговини, 4. јула 1992. године а реконструисана и обновљена након 2000. године

Досадашња заштита добра

Национални споменик није имао претходну заштиту нити се налазио у регистру културних добара. Комисија за очување националних споменика у Босни и Херцеговини је, 6. децембра 2003. године, прогласила место и остатке градитељске целине Мехди-бегове џамије ( Џамије на Хисетима) националним спомеником.

Види још

Литература

1953. Бејтић, Алија, Бања Лука под турском владавином, Архитектура и територијални развитак града у 16. и 17. вијеку, Наше старине И (Годишњак Завода за заштиту споменика културе СР Босне и Херцеговине), Сарајево.
1975. Бања Лука, Урбанистички план, Документација, Хисторијски развој и наслијеђе, Културно-хисторијско наслијеђе, Урбанистички завод Бања Лука.
1990. Хусеџиновић, Сабира, Вакуфнаме-значајни хисторијски извори за упознавање урбане топографије Бањалуке XВИ-XИX вијека, Гласник архива и Друштва архивских радника Босне и Херцеговине, год. 30, Сарајево.
1998. Мујезиновић, Мехмед, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, Књига 2, Источна и централна Босна, 3. издање, Сарајево
1999. Бећирбеговић, Маџида, Џамије са дрвеном мунаром у Босни и Херцеговини, 2. изд., Сарајево.
Архитектонска документација настала до 1995 (извор: цртежи преузети од Др. Сабире Хусеџиновић).
април 2000. Елаборат Бањалучког муфтијства о стању исламске заједнице, сакралних и културних објекта и вакуфске имовине, Бања Лука.
2000. Опширни попис босанског санжака из 1604. године, Св. ИИИ (Назив оригинала: Дефтер-и-муфассал-и лива-и Босна цилд салис, Анкара, Тапу Кадастро, Куyûд-1 Кадîме Арşиви ТД 479), Сарајево: Бошњачки институт Зűрицх, Ођел Сарајево: Оријентални институт.
2003. Хусеџиновић, Сабира, елаборат о мјесту и остацима џамије на Хисетима (Мехди-бегове џамије) израђен за Комисију за очување националних споменика на основи грађе у рукопису необјављене књиге: «Документи опстанка, џамије у Бањој Луци».

Извори

Одлука комисије о проглашењу за национални споменик Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2022)