Месецослов, или минеј (грч. μηναιον λογιον), представља распоред са детаљима црквених богослужења за све дане у години, подељене по месецима. Он је саставни део већине богослужбених Црквених књига, као што су: Црквени календари, псалтири, требници и сл.[1]

Месецослов из 1714. године, Кијев

Табеле показују распоред читања делова Светог писма по седмицама, почев од првог дана Васкрса, друга показује распоред читања по данима и месецима.

Псалтир и Служебник такође, садрже као додатак Месецослов са свим тропарима и кондацима за све дане богослужбене године, а такође за период Великог поста са припремним недељама и Страсном седмицом.[2]

За развој Месецослова у облику у коме га ми данас познајемо, заслужан је Свети Јован Дамаскин.[3]

Месецослов - распоред са детаљима црквених богослужења за све дане у години, подељене по месецима. Штампан на црквенословенском језику и црквеном ћирилицом у Будиму у Славеносербској печатњи Краљевског Универзитета Угарског (1810).

Извори

уреди
  1. ^ http://www.newadvent.org/cathen/10191b.htm Католичка енциколопедија
  2. ^ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_08.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2012) Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев), ЛИТУРГИКА, Књиге за заједничко богослужење
  3. ^ http://www.verujem.org/teologija/smeman%20-%20uvod%20u%20liturgicko%20bogoslovlje.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2013) Протојереј Александар Шмеман, УВОД У ЛИТУРГИЧКО БОГОСЛОВЉЕ

Литература

уреди

Галерија

уреди