Мексички гризли
Мексички гризли (лат. Ursus arctos nelsoni) изумрла је подврста мрког медведа. Научно име му је дато у част америчког природњака Едварда Вилијама Нелсона, који је упуцао овог медведа у области Чивава 1899. године.[2] Према неким изворима мексички гризли заправо није посебна подврста мрког медведа, већ једна његова популација. Према неким од тих извора мексички гризли је популација подврсте гризли обични (Ursus arctos horribilis).[3]
| Мексички гризли | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Подврста: | U. a. nelsoni †
|
| Триномијално име | |
| Ursus arctos nelsoni[1] Merriam, 1914
| |
| Синоними | |
| |
Холотип је убио Х. А. Клуф у Колони Гарсија, Чивава 1899.[2] Ареал изумрлог калифорнијског гризлија се протезао на југ до северних делова Доње Калифорније. Медведи у Дурангу, Чивави, и Сонори, као и у централном Мексику били су сличнији онима у Аризони, Новом Мексику и Тексасу него онима у Калифорнији.
Опис
уредиМексички гризли био је један од највећих и најтежих сисара у Мексику. Достизао је величину од 183 цм и просечном тежином од 318 кг. Због свог сребрног крзна, добио је име „el oso plateado“ (сребрни медвед).[4] Боја длаке му је била бледо жућкаста.[5] Мексички гризли био је мањи од обичног гризлија из Америке и Канаде.[5]
Распрострањеност и станиште
уредиМексички гризли је настањивао северне територије Мексика, у посебним умереним травнатим планинама борове шуме. Његов ареал био је од Аризоне до новог Мексика.
Биологија
уредиКао и сваки мрки медвед, мексички гризли је био сваштојед. Његова исхрана се углавном састојала од биљака, воћа и инсекта. Понекад се хранио малим сисарима и лешинама.[6][7] Женка је рађала једно до три младунца сваке три године.[6]
Изумирање
уредиПрви Европљани који су дошли у контакт са мексичким гризлијем били су конквистадори у 16. веку, када је Франсиско Васкез де Коронадо кренуо у експедицију да пронађе 7 градова злата. Његова експедиција је почела у Мексико Ситију 1540. године и наставила се северно ка Новом Мексику и Буфало равницама, све до данашњег Тексаса и Канзаса.
С обзиром да је мексички гризли ловио стоку с времена на време, фармери су га сматрали штеточином. Мексички гризли је био заробљаван, убијан и трован и већ је био ретка врста 1930. године. Његов некадашњи ареал смањио се три пута у изолованим планинама Церо Кампана, Церо Санта Клара и Сијера дел Нидо 80 километара северно од Чиваве, а 1960. године остало је само 30 јединки. Упркос статусу заштићене врсте, лов се наставио. Године 1964. гризли је сматран истребљеном врстом.[6] После гласина о неким преживелима на ранчу код горњег тока реке Јаки у држави Сонора 1968. године, амерички биолог др Карл Б. Кофорд[8] је отишао на тромесечни надзор, али без успеха. Гризли убијен 1976. године био је четврти потврђени у Сонори и први у деценијама. За мексичког гризлија се сада претпоставља да је истребљен или можда само искорењен у свом тадашњем ареалу.[9][10]
Референце
уреди- ^ „Ursus arctos nelsoni Merriam, 1914”. ITIS.
- ^ а б Clinton Hart Merriam: Descriptions of New Bears of North America In: Proceedings of the Biological Society of Washington (1914), p.190-191.
- ^ „Ursus arctos horribilis Ord, 1815”. ITIS.
- ^ David Day: The Doomsday Book of Animals. Ebury Press, London
- ^ а б Wright, Henry William (1913). The Grizzly Bear (1980 reprint изд.). University of Nebraska Press. стр. 192.
- ^ а б в Brown, David E. (1996). The Grizzly in the Southwest: Documentary of an Extinction. University of Oklahoma Press. Приступљено 23. 5. 2015.
- ^ Pfefferkorn, Ignaz (1949). A description of the province. Vol. 12. University of New Mexico Press.
- ^ Koford, C.B. 1969. The last of the Mexican grizzly bear. IUCN Bulletin 2:95.
- ^ Gallo-Reynoso, Juan-Pablo (2008). „Gallo-Reynoso, Juan-Pablo, et al. "Probable occurrence of a brown bear (Ursus arctos) in Sonora, Mexico, in 1976.” (PDF). The Southwestern Naturalist. 53 (2): 256—260. doi:10.1894/0038-4909(2008)53[256:pooabb]2.0.co;2. Приступљено 23. 5. 2015.
- ^ Escalante, Tania; Espinosa, David; Morrone, Juan J (2003). „Using parsimony analysis of endemicity to analyze the distribution of Mexican land mammals.”. The Southwestern Naturalist. 48: 563—578. doi:10.1894/0038-4909(2003)048<0563:UPAOET>2.0.CO;2. Приступљено 23. 5. 2015.
Литература
уреди- Јулијан Хаксли, Martyn Bramwell et al.: The Atlas of World Wildlife, 1973
- Дејвид Деј: The Doomsday Book of Animals. Ebury Press, London 1981, ISBN 978-0-670-27987-6.
- Jane Thornbark and Martin Jenkins: The IUCN Mammal Red Data Book. Part 1: Threatened mammalian taxa of the Americas and the Australasian zoogeographic region (excluding Cetacea). International Union for the Conservation of Nature, Gland Switzerland, 1982. p. 339
- Walton Beacham: World Wildlife Fund Guide to Extinct Species of Modern Times, 1997, ISBN 978-0-933833-40-1
- Алдо Старкер Леополд: Wildlife of Mexico – The Game Birds and Mammals, 1959
