Медна гљива

Медна гљива
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Agaricales
Породица:	Physalacriaceae
Род:	Armillaria
Врста:	A. ostoyae
Биномно име
	Armillaria ostoyae; (Romagnesi) Henrik (1973)
Синоними
	Agaricus congregatus Bolton 1791 nom. illeg.; Armillaria mellea var. obscura Gillet 1874; Armillariella ostoyae Romagn. 1970 nom. cons.; Armillaria solidipes Peck 1900 nom. rej.

Медна гљива (лат. Armillaria solidipes, раније Armillaria ostoyae) врста је биљне патогене гљиве из Physalacriaceae фамилије. Она је најчешћа варијанта у запаним САД, групе врста које су имале исто име Armillaria mellea. Armillaria ostoyae се веома често јавља на тврдом и четинарском дрвету у шумама Каскадног обода. Њен мицелија напада сапановину и може да прелази велика растојања испод коре или између стабала у облику црних ризоморфа.

Ова врста је гљива позната по томе што јој припада највећи организам, који заузима круг пречника око 6 km.^[1] Истраживања су показала да плодоносна тела ове гљиве у Националној шуми Малер у источном Орегону (САД) поседују идентичну ДНК,^[2] што указује на припадност истом организму или клоналној колонији. Процењена старост овог организма је 2400 година.^[1]

Извори

^ ^а ^б Lerner K.L., Lerner B.W. (eds) 2003. World of Microbiology and Immunology. ISBN 978-0-7876-6541-8. стр. 35..
^ Ferguson, B. A.; Dreisbach, T. A.; Parks, C. G.; Filip, G. M.; Schmitt, C. L. (2003). „Coarse-scale population structure of pathogenic Armillaria species in a mixed-conifer forest in the Blue Mountains of northeast Oregon”. Canadian Journal of Forest Research. 33 (4): 612—623. doi:10.1139/x03-065.

Литература

Morrison, D.; Mallett, K. (1996). „Silvicultural Management of Armillaria Root Disease in Western Canadian Forests” (PDF). Canadian Journal of Plant Pathology. 18 (2): 194—199. doi:10.1080/07060669609500645. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2008. г. Приступљено 21. 03. 2017.
Volk, T. (2002). „The Humongous Fungus - Ten Years Later”. Inoculum. 53 (2): 4—8.
Chapman, B.; Xiao, G.; Myers, S. (2004). „Early Results from Field Trials Using Hypholoma fasciculare to Reduce Armillaria ostoyae Root Disease”. Canadian Journal of Botany. 82 (7): 962—969. doi:10.1139/b04-078.

Спољашње везе

Beale, B. (10. 4. 2003). „Humungous fungus: world's largest organism?”. ABC Online. Архивирано из оригинала 31. 12. 2006. г. Приступљено 2. 1. 2007.
Amos, J. (7. 8. 2000). „Fantastic fungus find”. BBC News.
„Armillaria Root Rot, Shoestring Root Rot, Honey Mushroom”. Forest Health Notes. Washington State University. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 03. 2017.

Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве.
Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, или до смрти оног који их је појео. Aко желите да скупљате гљиве, не препоручује се коришћење описа из овог чланка за препознавање, већ да се обавестите о изгледу и начину препознавања код неког стручњака за гљиве.

[Narins-1] а ^б Lerner K.L., Lerner B.W. (eds) 2003. World of Microbiology and Immunology. ISBN 978-0-7876-6541-8. стр. 35..

[2] Ferguson, B. A.; Dreisbach, T. A.; Parks, C. G.; Filip, G. M.; Schmitt, C. L. (2003). „Coarse-scale population structure of pathogenic Armillaria species in a mixed-conifer forest in the Blue Mountains of northeast Oregon”. Canadian Journal of Forest Research. 33 (4): 612—623. doi:10.1139/x03-065.

[1]

[2]