Медицинска евакуација

Медицинска евакуација је пребацивање болесника и рањеника са једног места на друго из безбедносних или медицинских разлога.^[1] Савремени начин ратовања и масовне катастрофе (тероризам, земљотрес, цунами, поплаве...) у све гушће насељеним областима света са развијеном грађевинском инфраатруктуром, прате и све теже повреде нанете ватреном оружјем, секундарним пројектилима са разорених објеката и краш и бласт повреде као последица ваздног удара и затрпавања у порушеним објектима. У таквим условима сачувани и доступни ресурси за збрињавање повређених су ограничених могућности, а организација, управљање поступцима и процедурама, такође је угрожена што такође има велики утицај на исход лечења.^[2]

Зато се у целом свету као императив успешности у рату и масовним катастрофама, развија брзи систем медицинске евакуације, који треба да прати примена савремених дијагностичких процедура, доступност медикамената, пре свега моћних аналгетика и антибиотика, као и рано дефинитивно збрињавање повређених на удаљеним и безбедном локацијама. А та успнешност, тј. квалитет организованости и рада војног санитета једне државе и њених хитних служби у града или његовог здравственог система у целини у рату или масовним несрећама, цени се на основу организације тријаже и квалитата медицинске евакуације.

Циљеви

Медицинском евакуацијом тј пребацивањем рањеника и болесника на другу локацију, остварује се више циљева од којих су најзначајнији:^[3]

Очување живота повређених и оболелих изложених дејству ратних операција, или елемантариним непогодама,
Указивање одговарајућег медицинска помоћ, пре свега оживљавања, одржавања живота и стабилизацију повреда, и других мера које су вишег нивоа стручности од оних на месту рањавања или разбољевања
Ослобађање смештајних капацитета медицинских установа вишка болесника.
Дисперзија болесника и становништва. Искуство из великог рата показали да су да пренасељеност доводи чак и у цивилизованим земљама, до развоја великих епидемија у рату и великим катастрофама (тифуса, колере дизентерије...)

Успешност

Битни чиниоци који утичу на успешност медицинске евакуације су:^[4]

Фактор "време", игра изузетно важну улогу у медицинској евакуацији јер је најчешћи узрок смрти повређених искрварење, тако да правовремено стизање повређеног на хируршку етапу има одлучујућу улогу. Међутим, ако се евакуација врши по лошим путевима, брза вожња може да буде веома штетна за велики број повређених. По правилу, како би медицинска евакуација била што успешнија користе се најбржа и најудобнија средства транспорта, а то су формацијска санитетска транспортна средства у која спадају санитетски аутомобили, аутобуси и хеликоптери а по потреби и авиони, возови и бродови посебно адаптирани за ту намену. Према потреби користе се и сва могућа расположива транспортна средства.
Квалитетет и свеобухватнос припрема п/о за евакуацију. При чему треба имати у виду да евакуација најчешће траје дуже од планираног времена.
Пребрзо домета одлука о евакуацији, након извршеног оперативног тертмана, може погоршати стање повређеног јер се током транспорта не могу лечити постоперативни хематома који се могу појавити као компликација након операције.
Организованост свих структура друштва за медицинску евакуацији у ратним условима и масовним катастрофама
Опремљеност, едукованост и правилна попуњеност тимова за медицинску евакуацију у случају рата и масовних несрећа
Сарадња медицинских тимова за евакуацију са осталим структура на локалном, регионалном и светском нивоу.

Што се тиче "транспортабилности" повређених, до прве хируршке етапе, у принципу, нема нетранспортабилних повређених којима је потребна неодложна хируршка помоћ, без обзира на коначни резултат успешности.

Медицинску евакуацију треба применити само код повређене код којих се очекује преживаљавање у период од 12 до 24 часа, имајући при томе у виду неочекивана одлагања, промене руте, или промене у тактичкој ситуацији.

Ланац медицинске евакуације

Систем медицинске евакуације чини већи број појединачних поступака или „карика“, које чине чврст и нераскидив ланац. У том ланцу најважније су следеће карике:

Трагање и проналажење повређеног или оболелог (п/о) на ратишту или у зони масовене катастрофе
Извлачење п/о
Изношење п/о
Тријажа повређених и оболелелих, која се спроводи на свим етапама, кроз које п/о пролазе до коначног завршетка медицинске евакуације.
Евакуација повређених и оболелих према реду хитности или назначењу за евакуацију
Пружање медицинске помоћ повређеном и оболелом све време трајања процеса евакуације.

Ланац медицинске евакуације снажан је и нераскидив онолико колико је „јака“ свака појединачна карика у њему.

Ланац медицинске евакуације

Трагање и проналажење п/о	Извлачење п/о ваздухопловом	Извлачење п/о	Изношење п/о
Укрцавање п/о	Разврставање п/о по реду хитности за евакуацију	Пружање мед. помоћи п/о на санитетској етапи	Евакуација п/о по назначењу

Извори

^ Lee A, Lum ME, Beehan SJ & Hillman KM. Interhospital Transfers: decision making analysis in critical care areas. Critical Care Medicine 1996, 24: 618-22.
^ Piščević S.: Zbrinjavanje ranjenika u ratovima posle II svetskog rata, Institut za vojnomedicinsku dokumentaciju Beograd, 1974.
^ Эвакуация больных и раненых, Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, с. 118—122 [1]
^ Dimić, Milorad; Fabijan S. Dimić K. (2000) (на sr). Primena vazduhoplova vojske Jugoslavije u vazdušnom transportu bolesnika. Beograd: XIV kongres lekara Srbije i Kongres lekara otađžbine i dijaspore. стр. 194.

Литература

Ст. «Больные и раненые и санитарные поезда» в «Реальной энц. медиц. наук» Эйленбурга (там же и иностр. литература)
Н. И. Пирогов, «Военно-врачебное дело и частная помощь в 1877—78 гг.» (1879)
Красный Крест в Румынии и Сев. Болгарии в 1877—78 гг. Отчет главноуполномоченного П. А. Рихтера»
«Красный Крест в тылу действующей армии в 1877—78 гг. Отчет главноуполномоченного Н. С. Абазы»
д-р О. Гейфельдер, «Военно-хирургические наблюдения во время немецко-французской войны 1870—71 гг.» (СПб., 1873)
д-р И. О. Пильц, «По полям битв и лазаретам в 1870 г.» (СПб., 1870)
Н. Гейнац, «Санитарная комиссия Соед. Шт. Северн. Америки во время междоусобной войны 1861—65 г.» (СПб., 1869)
Н. И. Пирогов, «Отчет о посещении военно-санитарных учреждений в Германии, Лотарингии и Эльзасе в 1870 г.» (СПб., 1871)
И. Бертенсон, «Барачные лазареты в военное и мирное время» (СПб., 1871)
д-р К. Ф. Геннер, «Военно-хирургические наблюдения во время франко-германской войны 1870 г.» (СПб., 1872)
Г. М. Боровков, «Организация санитарной части в армии и транспортировка больных и раненых» («Воен. сборн.», 1885)
Ю. К. Кехер, «Эвакуация военно-врачебных заведений под Парижем и Плевной в войнах 1870—1871 гг. и 1877—78 гг.» («Военно-санитарное дело»,1885, № 16)
В. И. Приселков, «О железных дорогах в военно-санитарном отношении и военно-санитарные поезда во время войны» («Военно-санит. дело», 1888, № 1—3)
Г. П. Родионов, «Эвакуация раненых и больных с театра военных действий вовнутрь страны» («Военно-санит. дело», 1888, № 26—29).

Спољашње везе

[1] Lee A, Lum ME, Beehan SJ & Hillman KM. Interhospital Transfers: decision making analysis in critical care areas. Critical Care Medicine 1996, 24: 618-22.

[2] Piščević S.: Zbrinjavanje ranjenika u ratovima posle II svetskog rata, Institut za vojnomedicinsku dokumentaciju Beograd, 1974.

[3] Эвакуация больных и раненых, Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, с. 118—122 [1]

[4] Dimić, Milorad; Fabijan S. Dimić K. (2000) (на sr). Primena vazduhoplova vojske Jugoslavije u vazdušnom transportu bolesnika. Beograd: XIV kongres lekara Srbije i Kongres lekara otađžbine i dijaspore. стр. 194.

[1]

[2]

[3]

[4]