Медвеђа шапа (биљка)

Медвеђа шапа
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
(нерангирано):	Asterids
Ред:	Apiales
Породица:	Apiaceae
Род:	Heracleum
Врста:	H. sphondylium
Биномно име
	Heracleum sphondylium; L.
Синоними
	Heracleum alpinum subsp. benearnense Rouy & E.G.Camus; Heracleum alpinum subsp. pyrenaicum (Lam.) Rouy & E.G. Camus; Heracleum alpinum var. pyrenaicum (Lam.) Pers.; Heracleum austriacum var. elegans Crantz; Heracleum ceretanum Sennen; Heracleum granatense Boiss.; Heracleum longifolium Jacq.; Heracleum montanum Schleich. ex Gaudin; Heracleum panaces sensu Lange; Heracleum pyrenaicum Lam.; Heracleum setosum var. granatense (Boiss.) Rouy & E.G. Camus; Heracleum setosum Lapeyr.; Heracleum sibiricum subsp. longifolium (Jacq.) Arcang.;

Heracleum sphondylium, у народу позната као „медвеђа шапа”, зељаста је вишегодишња или двогодишња биљка, из породице Apiaceae у коју још спадају: коморач (Foeniculum vulgare), ливадска крбуљица (Anthriscus sylvestris), седмолист (Aegopodium podagraria) и дивовски свињски коров (Heracleum mantegazzianum). Расте на територији Европе и Азије.^[1] Биљке из породице Apiaceae називају се штитаре, јер поседују карактеристичне цвасти у облику штита. Северноамеричка врста Heracleum maximum понекад се наводи као подврста H. sphondylium.

Етимологија

Име рода Heracleum потиче од грчког имена Herákleion, а односи се на митолошког хероја Херакла, са епитетом sphondylium, у значењу „кичмењак”, што се односи на облик биљке.

Опис

Приказ цветова H. sphondylium

Heracleum sphondylium достиже 50 до 120 cm у висину, а највише до 2 m. Из великих ризоматичних коренова расте назубљено, шупље стабло са ситним чекињама. Листови достижу дужину од пола метра. Они су перасто сложени, длакави, назубљени и подељени на 3 до 5 сегмената.

Ова биљка има ружичасте или беле цветове са 5 латица. Они су распоређени у велике штитове са око 20 cm у пречнику. Периферни цветови имају радијалну симетрију. Цветање се обично одвија између јуна и октобра.

Биљке штитаре имају раван врх и спољашње латице су увећане.^[2]

Цветове опрашују инсекти, као што су осе и муве.^[3]

Употреба

Ове биљке имају евроазијску дистрибуцију, и успева ју свуда, од целе Европе до северне Африке.

Источноевропске државе, а посебно Румунија, користе ову биљку у сврху поспешивања потенције, као и лечења гинеколошких и плодних проблема и импотенције. Такође се некада препоручује код лечења епилепсије. Међутим, не постоје никакви клинички докази који би доказали успешно лечење ових проблема.

Станиште

Ова биљка је често виђена на ливадама, поред пута, у долинама и шумама. Преферира влажно земљиште, богато азотом.^[2]

Подврсте

Ова врста представља велики број варијетета у карактеристикама. У Европи постоји 8 подврста:

H. sphondylium subsp. chloranthum (Borbás) Neumayer
H. sphondylium subsp. elegans (Crantz) Schübl. & G. Martens
H. sphondylium subsp. glabrum (Huth) Holub
H. sphondylium subsp. orsinii (Guss.) H. Neumayer
H. sphondylium subsp. pyrenaicum (Lam.) Bonnier & Layens
H. sphondylium subsp. sibiricum (L.) Simonk.
H. sphondylium subsp. sphondylium
H. sphondylium subsp. trachycarpum (Soják) Holub

Референце

^ „Heracleum sphondylium”. Natural Resources Conservation Service PLANTS Database. USDA. Приступљено 20. 11. 2016.
^ ^а ^б Parnell, J. and Curtis, Y.: Webb's An Irish Flora. Cork University Press. 2012. ISBN 978-185918-4783.
^ Van Der Kooi, C. J.; Pen, I.; Staal, M.; Stavenga, D. G.; Elzenga, J. T. M. (2015). „Competition for pollinators and intra-communal spectral dissimilarity of flowers” (PDF). Plant Biology. 18: 56. doi:10.1111/plb.12328.

Литература

Pignatti S. - Flora d'Italia – Edagricole – 1982, Vol. II, pag. 237
Tutin, T. G. & al. (ed.) (1968). Flora Europaea. (vol.2) Cambridge University Press, Cambridge. [p.365]

Спољашње везе

Biolib
Plants.USDA Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2011)

[1] „Heracleum sphondylium”. Natural Resources Conservation Service PLANTS Database. USDA. Приступљено 20. 11. 2016.

[Parnell-2] а ^б Parnell, J. and Curtis, Y.: Webb's An Irish Flora. Cork University Press. 2012. ISBN 978-185918-4783.

[3] Van Der Kooi, C. J.; Pen, I.; Staal, M.; Stavenga, D. G.; Elzenga, J. T. M. (2015). „Competition for pollinators and intra-communal spectral dissimilarity of flowers” (PDF). Plant Biology. 18: 56. doi:10.1111/plb.12328.

[1]

[2]

[3]