Microsoft Windows
Microsoft Windows (транскр. Мајкрософт виндоус, ИПА кôд ˈwɪndoʊz) је породица оперативних система за личне рачунаре и сервере компаније Мајкрософт. Прва верзија је представљена 1985. године као одговор на нову стратегију фирме Епл и најновију верзију оперативног система за мекинтоше, који су користили графички кориснички интерфејс. Microsoft Windows је временом стекао доминантну позицију на тржишту личних рачунара. Корпорација Мајкрософт је заговорник затвореног кода и власник свих ауторских права и дистрибуције оперативних система Windows. Реч „Windows“ (енгл. Windows) у преводу са енглеског језика значи „прозори“. Појам се односи на једну од основних врста елемената у графичком радном окружењу — прозора — у којима се извршава већина програма. Windows је развијен за рачунаре компатибилне са IBM-ом, који су базирани на архитектури Интел86 (енгл. x86), и данас су скоро све верзије Windows-а направљене за ову хардверску платформу. Изузетак је био Windows NT који је прављен за процесоре Интел и МИПС, и касније за архитектуре Power PC, DEC и Алфа.
| Верзија оперативног система Windows NT | |
 | |
 Снимак екрана оперативног система Windows 7 | |
| Програмер | Мајкрософт |
|---|---|
| Написан у | C, C++, Асемблер[1] |
| Изворни модел | Затворен код, Дељен код |
| Маркетиншки циљ | Лични рачунар, таблет, мобилни телефон |
| Доступан на | Вишејезични[2] |
| Метода ажурирања | Windows ажурирање, Windows продавница |
| Управљач пакетима | Windows Installer (.msi, .msix, .msp), Microsoft Store (.appx, .appxbundle),[3] Windows Package Manager |
| Платформе | IA-32, x86-64 |
| Тип кернела | Хибридно |
| Лиценца | ЛУКК |
| Званични веб-сајт | Званична страница |
Microsoft је представио оперативно окружење под називом Виндоус дана 20. новембра 1985. године, као графичку љуску оперативног система за МС-ДОС, као одговор на све веће интересовање за графички кориснички интерфејс (GUI).[4] Мајкрософт Виндоус је доминирао на светском тржишту личних рачунара (PC) са преко 90% удела на тржишту, претекавши Мак ОС који је представљен 1984. године.
Епл је сматрао Виндоус као неправедно задирање у њихове иновације у развоју графичког интерфејса имплементиране на производима као што су Лиса и Мaкинтош (на крају су се нагодили на суду у корист Мајкрософта 1993. године). На личним рачунарима, Виндоус је и даље најпопуларнији оперативни систем у свим земљама.[5][6] Међутим, 2014. године Мајкрософт је признао да је већи део целокупног тржишта оперативног система изгубио у корист Андроида,[7] због масовног раста продаје Андроидових паметних телефона. У 2014. години број продатих Виндоус уређаја био је мањи од 25% од броја продатих Андроид уређаја. Ово поређење, међутим, можда није у потпуности релевантно, јер два оперативна система традиционално циљају различите платформе. Ипак, бројеви за употребу Виндоус сервера (који су упоредиви са конкурентима) показују трећину тржишног удела, слично оном за крајњу употребу.
Према подацима из маја 2021, најновија верзија оперативног система Виндоус за рачунаре, таблете и уграђене уређаје је Виндоус 10, верзија 21H1. Најновија верзија за серверске рачунаре је Виндоус сервер, верзија 21H1.[8] Специјализована верзија оперативног система Виндоус такође ради на конзолама за видео игре Xbox One и Xbox Series X/S.[9]
Генеалогија
уредиПрема маркетиншкој улози
уредиMicrosoft, развијач Windowsa, регистровао је неколико марки које описују породице оперативног система Windows који је намењен за специфични сектор рачунарске индустрије. Од 2014, следеће породице Windowsa се активно развијају:
- Windows NT: Почела као породица оперативних система са верзијом Windows NT 3.1, оперативни систем за серверске рачунаре и радне станице. Сада се састоји од три подпородице оперативних система које су издате скоро истовремено и деле исто језгро (кернел).
- Windows: Оперативни систем за уобичајене личне рачунаре. Задња верзија је Windows 8.1. Чланови ове породице се не разликују по неком посебном правилу; нпр. Windows Vista, Windows 7 и Windows RT су чланови ове породице, али не и Windows 3.1. Главни конкурент ове породице је macOS од компаније Apple Inc.
- Windows Server: Оперативни систем за серверске рачунаре. Задња верзија је Windows Server 2012 R2. За разлику од клијентских система, примењује снажну именску шему. Главни конкурент ове породице је Линукс.
- Windows PE: Лака верзија Виндоуса с тежњом да оперише Live OS–ом, кориштеним за инсталирање Виндоуса на рачунарима (посебно на више рачунара истовремено), за опоравак или у сврхе решавања проблема. Последња верзија је Виндоус ПЕ 5.1.
- Windows Phone: Оперативни систем који се продаје произвођачима паметних телефона. Прва верзија је била Windows Phone 7. Последња верзија је Windows Phone 8.1. Главни конкурент ове породице је Андроид од компаније Гугл.
- Windows Embedded: Првобитно, Мајкрософт је развијао Windows CE као оперативни систем опште сврхе за сваки уређај који је био исувише ограничен ресурсима да би се назвао пуноправни рачунар. Евентуално, ипак, Виндоус ЦЕ је преименован у Виндоус имбедид компакт и био је пласиран под марком Windows Compact која се такође састоји од Windows Embedded Industry, Windows Embedded Professional, Windows Embedded Standard, Windows Embedded Handheld и Windows Embedded Automotive.[10]
Следеће породице Виндоуса се више не развијају:
- Windows 9x: Оперативни систем који је циљао корисничко тржиште. Обустављен због субоптималних перформанси (PC World је задњу верзију ове породице, Windows ME, назвао једним од најлошијих производа свих времена.)[11] Мајкрософт сада учествује на корисничком тржишту са Виндоусом НТ.
- Windows Mobile: Био је мобилни оперативни систем, претходник Виндоус фона. Прва верзија је названа Pocket PC 2000; трећа верзија, Windows Mobile 2003, прва је верзија која је усвојила марку Windows Mobile. Последња верзија је Windows Mobile 6.5.
Верзије
уредиМајкрософт је током година издао многе верзије оперативних система. Постоје два правца развоја Windows оперативних система у зависности од кернела на ком су базирани. Верзије засноване на ДОС кернелу:
1985. Windows 1.0
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Прва верзија Microsoft Windows-а. Могао је да ради све операција као ДОС, али са графичким интерфејс-ом.
1987. Windows 2.0
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Могућност радње на VGA графичким картицама, преклапања прозора, ЕМС меморија и контролна табла.
1988. Windows 2.1
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1990. Windows 3.0
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Боље графичко окружење са бољим апликацијама.
1992. Windows 3.1
уредиПромењен Плави екран смрти
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1992. Windows за радне групе 3.1
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1993. Windows за радне групе 3.11
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1995. Windows 95
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Још боље графичко окружење са Windows Explorer-ом (Таскбар, Старт мени, итд.), интернет експлорер.
1998. Windows 98
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Интернет Експлорер 4.0, USB, ACPI, итд.
1999. Windows 98 SE
уреди2000. Windows Me
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Боље карактеристике за медију.
Верзије засноване на NT кернелу:
уреди1993. Windows NT 3.1
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1994. Windows NT 3.5
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1995. Windows NT 3.51
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1996. Windows NT 4.0
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1999. Windows 2000.
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
NT оперативни систем, Wi-Fi, итд.
2001. Windows XP
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Нова тема, бољи програми, више програма, итд.
2003. Windows Server
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Серверска верзија Windows XP.
2004. Windows XP Media Center 2005.
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2005. Windows XP 64-bit Edition
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2007. Windows Vista
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Аеро тема, још боље апликације и много нових карактеристика.
2008. Windows Server 2008.
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2009. Windows 7
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Нови таскбар, поправљена стабилност, итд.
2009. Windows Server 2008 р2
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2012. Windows 8
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Старт екран уместо Старт менија, Metro тема.
2012. Windows Server 2012.
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2013. Windows 8.1
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Нове апликације и исправке.
2013. Windows Server 2012 p2
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2015. Windows 10
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Враћен Старт мени, поправљене грешке, првобитно је требало да буде надоградња Windows 8.1 звана Update 2.[12]
2016. Windows Server 2016.
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Серверска верзија Windows 10
Испред верзије је година њеног првог издања.
Серверске верзије оперативних система су обележене искошеним словима.
2021. Windows 11
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2022. Windows Server 2022
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Распрострањеност
уреди| Назив оперативног система | Распрострањеност |
|---|---|
| Microsoft Windows | 82,68% |
| Mac OS | 12,8% |
| Линукс | 1,43% |
| Кроум ОС | 0,9% |
| FreeBSD | 0% |
| Непознато | 2,17% |
Microsoft Windows је један од најкоришћенијих породица оперативних система данашњице и тренутно се налази на 82,68% десктоп рачунара широм света. После њега се налази Mac OS са 12,8% рачунара.[13]
Распрострањеност верзија
уреди| Назив верзије | Распрострањеност |
|---|---|
| Windows 10 | 42,78% |
| Windows 7 | 41,86% |
| Windows 8.1 | 8,72% |
| Windows XP | 3,36% |
| Windows 8 | 2,44% |
| Windows Vista | 0,74% |
Најраспрострањенија верзија Windows оперативног система је тренутно Windows 10. До јануара 2018. ово место је држао Windows 7 са 41,89% рачунара широм света. Од када је Windows 10 објављен, Windows 7 губи тржишни удео и горенаведеног датума губи позицију најраспрострањеније верзије Windows оперативног система.[14][15]
Референце
уреди- ^ „Lesson 2 - Windows NT System Overview”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2011. г. Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ „Listing of available Windows 7 language packs”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала 2. 8. 2012. г. Приступљено 5. 4. 2014.
- ^ „App packages and deployment (Windows Store apps) (Windows)”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала 30. 3. 2014. г. Приступљено 5. 4. 2014.
- ^ „The Unusual History of Microsoft Windows”. Приступљено 22. 4. 2007.[мртва веза]
- ^ „Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05.
- ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05.
- ^ Keizer, Gregg (14. 7. 2014). „Microsoft gets real, admits its device share is just 14%”. Computerworld. IDG. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. „[Microsoft's chief operating officer] Turner's 14% came from a new forecast released last week by Gartner, which estimated Windows' share of the shipped device market last year was 14%, and would decrease slightly to 13.7% in 2014. Android will dominate, Gartner said, with a 48% share this year”
- ^ „Microsoft”. support.microsoft.com. Приступљено 2019-05-28.
- ^ „Xbox One Architecture Finally Explained - Runs OS 'Virtually Indistinguishable' from Windows 8”. WCCFtech. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г.
- ^ „RTOS: Embedded Real Time Operating Systems”. microsoft.com. Microsoft. Приступљено 7. 11. 2014.
- ^ „The 25 Worst Tech Products of All Time”. PC World. IDG. Архивирано из оригинала 15. 2. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2012.
- ^ „Microsoft KILLS Windows 8.1 Update 2 and Patch Tuesday”. The Register. The Register.
- ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018.
- ^ „Desktop Windows Version Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018.
- ^ „Windows 10 has finally surpassed Windows 7's market share”. OC3D (на језику: енглески). 2. 2. 2018. Архивирано из оригинала 08. 02. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018.
