Мачке (род)
Felis је род мачака. Најпознатији представник је домаћа мачка која је распрострањена широм света док су дивље врсте распрострањене у делу Европе, јужне и централне Азије и Африке. Род укључује домаћу мачку. Најмања од седам врста Фелис је црнонога мачка са дужином главе и тијела 38 to 42 cm (15 to 17 in). Највећа је мочварна мачка са дужином главе и тијела 62 to 76 cm (24 to 30 in).[1]
Мачка | |
---|---|
Шест дивљих врста мачака Felis; од лијево горе, обрнуто смјеру казаљке на сату: Европска дивља мачка (F. silvestris), Мочварна мачка (F. chaus), Афричка дивља мачка (F. lybica), Црнонога мачка (F. nigripes), Пустињска мачка (F. margarita), Кинеска планинска мачка (F. bieti) | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Carnivora |
Подред: | Feliformia |
Породица: | Felidae |
Потпородица: | Felinae |
Род: | Felis Linnaeus |
Типска врста | |
Felis catus | |
Врсте | |
Распрострањеност рода |
Настањују различита станишта, од мочварних до пустињских. Хране се малим глодарима, птицама и другим мањим животињама, у зависности од окружења у којем се налазе.
Генетске студије показују да су се родови (лат. Felinae), (Otocolobus manul) и Prionailurus одвојили од евроазијског родоначелника (лат. Мачке (породица)) прије око 6,2 милиона година, и да су се врсте (лат. Felis) одвојиле прије 3,04 до 0,99 милиона година (Mya).[2][3]
Етимологија
уредиГенеричко име Felis потиче од ријечи fēlis из класичног латинског језика и значи 'мачка, ласица'.[4]
Таксономија
уредиКарл фон Лине сматра да Felis обухвата све врсте мачака познате до 1758. године.[5] Каснији таксономи подјелили породицу мачака у различите родове. Године 1917. британски зоолог Реџиналд Инес Павкок ревидирао је род мачака који се састоји само од оних наведених у доље постављеној табели.[1] Процјењена времена генетске дивергенције наведених врста назначена су прије милион година (Mya), на основу анализе аутозомних, xДНК, yДНК и мтДНК генских сегмената.[2]
Подаци о врсти | Слика | IUCN статус и распрострањеност |
---|---|---|
Домаћа мачка (Felis catus) Linnaeus, 1758[5] | IUCN NE[6] | |
Дивља мачка (Felis silvestris) Schreber, 1777[7]
одвојила се врста 1.62 до 0.59 Mya |
IUCN LC (3847)[8] | |
Мочварна мачка (Felis chaus) Schreber, 1777[9]
одвојила се врста 4.88 дo 2.41 Mya |
IUCN LC (3847)[10] | |
Афричка дивља мачка (Felis lybica) Forster, 1780[11]
одвојила се врста 1.86 дo 0.72 Mya |
IUCN LC (3847)[12] | |
Црнонога мачка (Felis nigripes) Burchell, 1824[13]
одвојила се врста 4.44 дo 2.16 Mya |
IUCN VU (136603)[14] | |
Пустињска мачка (Felis margarita) Loche, 1858[15]
одвојила се врста 3.67 дo 1.72 Mya |
IUCN LC (3847)[16] | |
Кинеска планинска мачка (Felis bieti) Milne-Edwards, 1892[17]
одвојила се врста 1.86 дo 0.72 Mya |
IUCN VU (136603)[18] |
Павкок је прихватио Паласову мачку као јединог члана рода Otocolobus.[1] Други научници сматрају да је то такође врста Felis.[19]
Неколико научника сматра кинеску планинску мачку подврстом F. silvestris.[20]
У 2007. години, генетичари који проучавају митохондријску ДНК мачака дали су још један датум за разилажење лозе Felis bieti и Felis silvestris (укључујући домаћу мачку као подврсту F. s. catus): прије 230.000 година.[21].
Филогенија
уредиФилогенетски односи живих врста Фелис приказани су у следећем кладограму:[2]
|
Изумрле врсте мачака
уредиИзумрле врсте мачака у фосилном запису укључују:
- Felis lunensis (Martelli, 1906)[22]
позната из фосила из плиоценских и плеистоценских наслага Мађарске и Италије, понекад се разликује; то је могући директан предак модерне шумске мачке,[23]; он является возможным непосредственным предком современного лесного кота[24][25] и неки аутори сматрају да је његова подврста (Felis silvestris lunensis).[26][27]
- Felis wenzensis (Stach, 1961.)[28]
- Felis attica (Wagner, 1857.)
из миоцена Грчке предложена је 2012. године да буде додељена сопственом роду Pristifelis[29]
Карактеристике
уредиРод мачака имају високе и широке лобање, кратке чељусти и уске уши са кратким праменовима, али без икаквих бијелих мрља на задњој страни ушију. Њихове зјенице се скупљају у вертикалном прорезу.[1] Црна мачка из Закавказја коју је Сатунин описао 1904. године као F. daemon[30] испоставило се да је дивља мачка, вјероватно хибрид дивље мачке и домаће мачке.[31] Келас мачка је хибрид између домаће мачке и европске дивље мачке која се јавља у Шкотској.[32]
Сматра се да је корзиканска дивља мачка уведена на Корзику прије почетка 1. миленијума.[33][34] Генетска студија десетак појединаца показала је да су уско повезани са афричком дивљом мачком поријеклом са Блиског истока.[35]
Литература
уреди- D. E. Wilson und D. M. Reeder: Mammal Species of the World. Johns Hopkins University Press, 2005. ISBN 0-8018-8221-4
- Linnaeus C. Felis // Systema naturae per regna tria naturae: secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (лат.). — Holmiae: Laurentii Salvii, 1758. — С. 42—44.
- Schreber J. C. D. Der Kirmyschak // Säugthiere in Abbildungen nach der Natur mit Beschreibungen (Dritter Theil) (нем.). — Erlangen: Wolfgang Walther, 1777. — S. 397—402; 414—416.
- Forster G. R. LIII. Der Karakal // Herrn von Büffons Naturgeschichte der vierfüssigen Thiere. Mit Vermehrungen, aus dem Französischen übersetzt (нем.). — Sechster Band. — Berlin: Joachim Pauli, 1780. — S. 299—319.
- Burchell W. J. Felis nigripes // Travels in the Interior of Southern Africa. — London: Longman, Hurst, Rees, Orme, Brown, and Green, 1824. — Т. II. — С. 592.
- Loche V. Description d'une nouvelle espèce de Chat par M. le capitaine Loche (фр.) // Revue et Magasin de Zoologie Pure et Appliquée. — 1858. — Vol. X, livr. 2. — P. 49—50.
- Milne-Edwards A. Observations sur les mammifères du Thibet (фр.) // Revue Générale des Sciences Pures et Appliquées. — 1892. — Vol. III. — P. 670—671.
- Martelli A.[англ.]. Su due Mustelidi e un Felide del Pliocene Toscano (итал.) // Bollettino della Società Geologica Italiana. — 1906. — V. 25. — P. 595–612.
- Wagner A. Neue Beiträge zur Kenntnis der fossilen Säugetier-Überreste von Pikermi (нем.) // Abhandlungen der Bayerischen Akademie der Wissenschaften. — 1857. — Bd. 3. — S. 153—170.
Референце
уреди- ^ а б в г Pocock, R. I. (1951). Catalogue of the genus Felis. London: British Museum of Natural History.
- ^ а б в Johnson, W. E.; Eizirik, E.; Pecon-Slattery, J.; Murphy, W. J.; Antunes, A.; Teeling, E.; O'Brien, S. J. (2006). „The Late Miocene Radiation of Modern Felidae: A Genetic Assessment”. Science. 311 (5757): 73—77. Bibcode:2006Sci...311...73J. PMID 16400146. S2CID 41672825. doi:10.1126/science.1122277.
- ^ Pecon-Slattery, J.; O'Brien, S. J. (1998). „Patterns of Y and X chromosome DNA sequence divergence during the Felidae radiation”. Genetics. 148 (3): 1245—1255. PMC 1460026 . PMID 9539439. doi:10.1093/genetics/148.3.1245.
- ^ Valpy, F. E. J. (1828). „Felis”. An Etymological Dictionary of the Latin Language. London: A. J. Valpy.
- ^ а б Linnaeus, C. (1758). „Felis”. Systema naturae per regna tria naturae: secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). 1 (10th reformed изд.). Holmiae: Laurentii Salvii. стр. 42—44.
- ^ Clutton-Brock, J. (1999) [1987]. „Cats”. A Natural History of Domesticated Mammals (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 133—140. ISBN 9780521634953. OCLC 39786571.
- ^ Schreber, J. C. D. (1778). „Die wilde Kaze” [The Wild Cat]. Die Säugthiere in Abbildungen nach der Natur mit Beschreibungen (Dritter Theil). Erlangen: Expedition des Schreber'schen Säugthier- und des Esper'schen Schmetterlingswerkes. стр. 397—402.
- ^ Yamaguchi, N.; Kitchener, A.; Driscoll, C.; Nussberger, B. (2015). „Felis silvestris”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T60354712A50652361. Приступљено 29. 10. 2018.
- ^ Schreber, J. C. D. (1778). „Der Kirmyschak”. Die Säugethiere in Abbildungen nach der Natur, mit Beschreibungen (на језику: немачки). Erlangen: Wolfgang Walther. стр. 414—416.
- ^ Gray, T. N. E.; Timmins, R. J.; Jathana, D.; Duckworth, J. W.; Baral, H.; Mukherjee, S. (2016). „Felis chaus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T8540A50651463.
- ^ Forster, G. R. (1780). „LIII. Der Karakal”. Herrn von Büffons Naturgeschichte der vierfüssigen Thiere. Mit Vermehrungen, aus dem Französischen übersetzt. Sechster Band [Mr. von Büffon‘s Natural History of Quadrupeds. With additions, translated from French. Volume 6]. Berlin: Joachim Pauli. стр. 299—319.
- ^ Ghoddousi, A.; Belbachir, F.; Durant, S. M.; Herbst, M.; Rosen, T. (2022). „Felis lybica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2022: e.T131299383A154907281.
- ^ Burchell, W. J. (1824). „Felis nigripes”. Travels in the Interior of Southern Africa, Vol. II. London: Longman, Hurst, Rees, Orme, Brown, and Green. стр. 592.
- ^ Sliwa, A.; Wilson, B.; Küsters, M.; Tordiffe, A. (2016). „Felis nigripes”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T8542A50652196.
- ^ Loche, V. (1858). „Description d'une nouvelle espèce de Chat par M. le capitaine Loche” [Description of a new species of cat, Mr. Captain Loche]. Revue et Magasin de Zoologie Pure et Appliquée. 2. X: 49—50.
- ^ Sliwa, A.; Ghadirian, T.; Appel, A.; Banfield, L.; Sher Shah, M.; Wacher, T. (2016). „Felis margarita”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T8541A50651884. Приступљено 29. 10. 2018.
- ^ Milne-Edwards, A. (1892). „Observations sur les mammifères du Thibet”. Revue Générale des Sciences Pures et Appliquées. III: 670—671.
- ^ Riordan, P.; Sanderson, J.; Bao, W.; Abdukadir, A.; Shi, K. (2015). „Felis bieti”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T8539A50651398. Приступљено 29. 10. 2018.
- ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Genus Felis”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 538. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ Driscoll, C. A.; Menotti-Raymond, M.; Roca, A. L.; Hupe, K.; Johnson, W. E.; Geffen, E.; Harley, E. H.; Delibes, M.; Pontier, D.; Kitchener, A. C.; Yamaguchi, N.; O'Brien, S. J.; Macdonald, D. W. (2007). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication” (PDF). Science. 317 (5837): 519—523. Bibcode:2007Sci...317..519D. PMC 5612713 . PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518.
- ^ Driscoll C. A., Menotti-Raymond M., Roca A. L., Hupe K., Johnson W. E., Geffen E., Harley E. H., Delibes M., Pontier D., Kitchener A. C., Yamaguchi N., O’brien S. J., Macdonald D. W. (2007). „The Near Eastern origin of cat domestication” (PDF). 317(5837) (Science изд.): 519—523. Архивирано из оригинала (PDF)
|archive-url=
захтева|archive-date=
(помоћ). г. - ^ Martelli, A. (1906). „Su due Mustelidi e un Felide del Pliocene Toscano” [About two Mustelids and one Felid of Pliocene Toscana]. Bollettino della Società Geologica Italiana. 25: 595—612.
- ^ Шаблон:PBDB .
- ^ Yamaguchi N., Driscoll C. A., Kitchener A. C., Ward J. M., Macdonald D. W. (2004). „Craniological differentiation between European wildcats (Felis silvestris silvestris), African wildcats (F. s. lybica) and Asian wildcats (F. s. ornata): implications for their evolution and conservation” (journal) (на језику: енглески). 83 (1) (Шаблон:Нп4 изд.): 47—63. ISSN 0024-4066. doi:10.1111/j.1095-8312.2004.00372.x. — S2CID 86414815.
- ^ Kurtén B. (1965b). „On the evolution of the European wildcat, Felis silvestris Schreber” (journal) (на језику: енглески). 111 (Acta Zoologica Fennica изд.): 3—29.
- ^ Cioppi E., Mazzini M. (1983). „Catalogue of type specimens in the vertebrate collections of the Museum of Geology and Paleontology of the University of Florence (Italy). II, Carnivora, Felidae” (PDF) (на језику: енглески). 90 (Atti della Societa Toscana di Scienze Naturali Residente in Pisa изд.): 227—236. Архивирано из оригинала (PDF)
|archive-url=
захтева|archive-date=
(помоћ). г. - ^ Ficcarelli G., Torre D. (1974). „Nuovi l'eperti del gatto villafranchiano di Olivola” (на језику: италијански). 81 (Atti Soc. Tosc. Sci. Nat., Mem. изд.). Pisa: 312—317.
- ^ Stach, Jan (1961). „On two carnivores from the Pliocene breccia of Węże”. Acta Palaeontologica Polonica. 6 (4): 321—329.
- ^ Salesa M. J., Antón M., Morales J., Peigné S. (2012). „Systematics and phylogeny of the small felines (Carnivora, Felidae) from the Late Miocene of Europe: a new species of Felinae from the Vallesian of Batallones (MN 10, Madrid, Spain)” (journal) (на језику: енглески). 10 (1) (Шаблон:Нп4 изд.): 87—102. ISSN 1477-2019. doi:10.1080/14772019.2011.566584. Архивирано из оригинала
|archive-url=
захтева|archive-date=
(помоћ). г. - ^ Satunin, C. (1904). „The Black Wild Cat of Transcaucasia”. Proceedings of the Zoological Society of London. II: 162—163. doi:10.1111/j.1469-7998.1904.tb08325.x.
- ^ Bukhnikashvili, A.; Yevlampiev, I. (ур.). Catalogue of the Specimens of Caucasian Large Mammalian Fauna in the Collection (PDF). Tbilisi: Georgian National Museum.
- ^ Kitchener, C.; Easterbee, N. (1992). „The taxonomic status of black wild felids in Scotland”. Journal of Zoology. 227 (2): 342−346. doi:10.1111/j.1469-7998.1992.tb04832.x.
- ^ Vigne, J.-D. (1992). „Zooarchaeology and the biogeographical history of the mammals of Corsica and Sardinia since the last ice age”. Mammal Review. 22 (2): 87—96. doi:10.1111/j.1365-2907.1992.tb00124.x.
- ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News. Special Issue 11: 17−20.
- ^ Saplakoglu, Y. (2019). „Meet the Cat-Fox, an Oddball Feline Roaming Around a French Island”. Live Science. Приступљено 25. 6. 2019.