Мачванска Митровица
Мачванска Митровица (до 1918. године Подринска Митровица, а познат је и назив Мала Митровица) је градско насеље у Србији у граду Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 3.380 становника. До 1965. ово насеље је било седиште општине Мачванска Митровица коју су чинила насељена места: Засавица (данашња насеља Засавица I и Засавица II), Мачванска Митровица, Ноћај, Раденковић, Равње и Салаш Ноћајски. После укидања статуса општине у целини је припојена територији општине Сремска Митровица.[1]
Мачванска Митровица | |
|---|---|
 Мачванска Митровица | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Град | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| — 2022. |  3380 |
| — густина | 1715/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 57′ 34″ С; 19° 35′ 32″ И / 44.959333° С; 19.592166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 76 m |
| Површина | 2,4 km2 |
.svg)  Мачванска Митровица Мачванска Митровица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22202 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | SM |
Географија
уредиМачванска Митровица и суседна села Ноћај, Салаш Ноћајски, Раденковић, Равње, Засавица I и Засавица II су једини део Војводине који се налази у Мачви,[2] и једини су пример територије предратне (пре 1918) Краљевине Србије која је постала део данашње Војводине.
Демографија
уредиУ насељу Мачванска Митровица живи 3101 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 1240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.
Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 32 | 36 | ||
| 80+ | 13 | 26 | ||
| 75—79 | 39 | 71 | ||
| 70—74 | 85 | 100 | ||
| 65—69 | 109 | 118 | ||
| 60—64 | 122 | 114 | ||
| 55—59 | 70 | 105 | ||
| 50—54 | 138 | 141 | ||
| 45—49 | 162 | 145 | ||
| 40—44 | 129 | 160 | ||
| 35—39 | 143 | 147 | ||
| 30—34 | 120 | 129 | ||
| 25—29 | 124 | 133 | ||
| 20—24 | 145 | 121 | ||
| 15—19 | 143 | 111 | ||
| 10—14 | 129 | 107 | ||
| 5—9 | 121 | 114 | ||
| 0—4 | 96 | 98 | ||
| Просек : | 37,6 | 40,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.574 | 430 | 1.025 | 63 | 49 | 7 |
| Женски | 1.657 | 302 | 1.035 | 236 | 80 | 4 |
| УКУПНО | 3.231 | 732 | 2.060 | 299 | 129 | 11 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 666 | 25 | 0 | 0 | 347 |
| Женски | 431 | 15 | 0 | 0 | 118 |
| УКУПНО | 1.097 | 40 | 0 | 0 | 465 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 17 | 26 | 42 | 14 | 34 |
| Женски | 1 | 2 | 71 | 7 | 16 |
| УКУПНО | 18 | 28 | 113 | 21 | 50 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 3 | 4 | 34 | 14 | 15 |
| Женски | 12 | 6 | 16 | 36 | 82 |
| УКУПНО | 15 | 10 | 50 | 50 | 97 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 13 | 0 | 0 | 78 | |
| Женски | 13 | 0 | 0 | 36 | |
| УКУПНО | 26 | 0 | 0 | 114 | |
Верски објекти
уредиОвом одељку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Храм Светог Николаја је сазидан 1938. Освећење храма било је 22. маја 1939. године.[6] Освештао га је епископ шабачко-ваљевски Г. Симеон Станковић. Ктитор храма је Никола Марковић, рођен 1879. године у Мачванској Митровици, а умро у Шапцу 27. јуна 1944. године. У Мачванској Митровици постоји споменик подигнут у знак захвалности Светом Амвросију поводом престанка куге 1850. године. Данашњи свештеник у Мачванској Митровици је протојереј-ставрофор Драгиша Стефановић. Његовим постављењем Мачванска Митровица је постала самостална црквена општина, а храм је након 47 година од изградње добио сталног пароха са седиштем у Мачванској Митровици.
Култура
уредиШездесетих година 20. века, Мачванска Митровица је добила први дом културе, који је почетком осамдесетих година срушен и замењен новим. Данашњи дом културе је изграђен 1986. и уточиште је и храм културе свим Митровчанима. Као драмски покрети у дому културе постојали су: ромски драмски студио Баре Јага и драмски студио и театар Круг. Од 2002. године нема драмских покрета, а домаћин је многим омладинцима који раде и стварају ту. Сваке четврте године, у дому културе одвија се гласање за избор председника.
Спортски клубови
уредиУ Мачванској Митровици још од 1922. године постоји ФК Подриње који се са променљивим успехом такмичи у нижеразредним фудбалским лигама. Од 2006. године постоји и одбојкашки клуб Мачва који је оформила група ентузијаста и заљубљеника у одбојку на челу са професором физичког васпитања Бранимиром Жилићем-Тафом и тренером Станиславом Савићем. Клуб окупља децу школског узраста и активно ради на афирмацији и популаризацији не само одбојке, него и здравог начина живљења, поштовању човека и природе и помаже младим нараштајима у правилном животном усмерењу.
Галерија
уреди-
Споменик НОБ-а -
Споменик ратницима I св. рата -
Зграда управе бродоградилишта -
Споменик жртвама фашистичког терора -
Ископине цркве -
Црква Св. Николе -
Црква Св. Николе -
Црква Св. Николе
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Mačvanska Mitrovica”. Agencija za ruralni razvoj (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ СМ, Урбанизам. „ПДР ЦЕНТРАЛНЕ ЗОНЕ МАЧВАНСКЕ МИТРОВИЦЕ, ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА („СЛ. ЛИСТ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА“, БР. 7/2018) | Урбанизам” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-19.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Храм Светог Николаја Мирликијског - Мачванска Митровица, Mačva”. vymaps.com. Приступљено 19. 1. 2021.
