Мацунага Хисахиде

Мацунага Хисахиде (1510-1577) био је јапански феудални господар (даимјо) који је држао северни део провинције Јамато у периоду анархије познатом као Сенгоку. ^[1]^[2]

Биографија

Мацунага Хисахиде био је моћни феудални господар у северном делу провинције Јамато, где је држао замкове Шига (на западној граници са провинцијом Кавачи) и Тамон код старе престонице Нара. ^[3]^[4] Године 1529. склопио је савез са Мијоши Чокеи-јем, главним вазалом тадашњег регента (канреи) Хосокава Харумото-а и постао гувернер Кјота 1529, чиме су Мијоши и Мацунага практично преузели власт у престоници и Пет домаћих провинција (Кинај) и фактички ставили под своју контролу владу шогуна Ашикага Јошихару-а и Ашикага Јошитеру-а, који су владали као њихове марионете. Године 1563. Матсунага је отровао Мијошијевог сина, а када је у пролеће 1565. шогун Јошитеру одбио да испуни његове захтеве, Мацунага је опсео његову палату Ниџо и натерао га на самоубиство. Убрзо затим завадио се са Мијоши тријумвиратом (који је управљао кланом Мијоши) и Мијоши Јошицугу-ом, наследником покојног Чокеи-ја, али је 1568. био принуђен да се покори Ода Нобунаги, који је заузео Кјото и поставио за шогуна Ашикага Јошиакија. Мацунага је помогао новом режиму да одбије напад на Кјото (5. јануара 1569) који су организовали протерани великаши (Мијоши тријумвират и Саито Тацуоки) са око 10.000 ронина са острва Шикоку.^[2]

1577. поново се побунио и Нобунагин син, Ода Нобутада опсео га је у његовом замку Шикизан. Замак је спаљен и Хисахиде је извршио самоубиство: његов син, Мацунага Коџиро, извршио је самоубиство тако што је пресекао грло мачем и скочио са бедема држећи у руци одсечену главу свога оца.^[1]

Мацунага Хисахиде био је истакнути мајстор јапанске церемоније чаја, и пре него што се убио уништио је наследни породични чајник непроцењиве вредности, како не би пао у руке непријатељу. Ова сцена била је омиљена тема јапанских сликара током периода Едо (1600-1868).^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
^ ^а ^б Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 297. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 158—191. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

Литература

Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:0-1] а ^б ^в Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[:1-2] а ^б Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:3-3] The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 297. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:12-4] Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 158—191. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[1]

[2]

[3]

[4]