Масовна гробница у Љубенићу

Масовна гробница у Љубенићу представља наводна убиства која су починиле српске полиције и паравојне снаге у селу Љубенић код Пећи, током Косовског рата 1998-1999. године.

Група полицајаца је 25. маја 1998. године погубила најмање осам мештана Љубенића, углавном чланова породице Хамзај. ^[1]

Дана 1. априла 1999. године, Љубенић је био место масовног убиства око 66 мушкараца према речима локалних мештана. ^[2]

25. мај 1998. године

Око 6.45 часова, 25. маја 1998. године, на путу између Дечана и Пећи, код села Љубенић, догодио се инцидент у којем су на аутомобил пуцали наоружани људи, наводно побуњеници Ослободилачке војске Косова (УЦК). Мецима су погођена три мушкарца која су путовала у аутомобилу, укључујући возача, полицајца и резервног полицајца, који је очигледно био ван дужности. ^[1]

Тог поподнева, нешто после 13 часова, на Љубенић су стигле српске полицијске снаге у разним возилима, од којих су нека била и оклопна. Полицајци су се позиционирали на периферији села и пуцали на албанске мештане из артиљерије и другог оружја, пре него што су ушли у само село. ^[1]

Већина сељана је побегла у оближњу шуму. Након неког времена, полицијске патроле су вршиле претрес од куће до куће. ^[1] Полицајци су тада открили четрнаест особа које се крију у великој кући. Натерали су их у двориште, а затим одвојили мушкарце од жена и деце. ^[1] Жене и деца су добили инструкције да иду у Албанију. Полиција је тада почела да туче мушкарце који су били ненаоружани, а затим им наредила да трче и пуцала у њих док су трчали. ^[1] Укупно су на овај начин убијена четири мушкарца: Ибрахим Хамзај (64), Имер Хамзај (53), Дервиш Хамзај (51) и Башким Хамзај (23). ^[1]

Полиција је такође ушла у кућу Зеће Хамзаја (68 година). Њега и његове синове Ганија Хамзаја (25) и Рифата Хамзаја (24) извели су из објекта, натерали их да се скину до доњег веша, затим их претукли и убили. Убијен је још један мушкарац, Хаџи Гога (22) из Дечана, који је био гост једне породице. ^[1]

1. април 1999. године

Према наводима албанских мештана Љубенића који су наводно преживели масакр, ^[2] 1. априла 1999. полицијске и паравојне снаге ушле су у Љубенић. Многи сељани су покушали да побегну у планине, али су убрзо схватили да су опкољени. Сељани су окупљени у центру Љубенића, мушкарци и жене су раздвојени, а велика група мушкараца постројена уза зид на главној улици села. ^[2] Свим мушкарцима је наређено да легну, а полицајци су наставили да пуцају на њих из митраљеза. Потом су пуцали у главу свима који су се још кретали. ^[2] Неки од мушкараца су преживели испод лешева и испузали након што су полицајци отишли. ^[2] Остали сељани, углавном жене и деца, били су приморани да напусте село и морали су да пешаче преко Ђаковице до албанске границе. ^[2] Куће у селу су тада запаљене. ^[2]

ОЕБС је, документујући догађај 1. јула, спроводећи неколико интервјуа са наводним преживелима, пронашао само четири тела, у то време неидентификована. ^[3] Италијанске трупе су тврдиле да је у селу пронађена масовна гробница са 350 тела, што се показало лажним, јер је следећег дана пронађено само пет тела. ^[4] "Очевици" су се изјаснили о 350 тела. ^[5]

Западни медији су преувеличавали догађаје из Косовског рата, засновано на лажним тврдњама САД и НАТО-а. ^[6] Случај Љубенић је један од многих примера за то. ^[7] ^[8]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Federal Republic of Yugoslavia: A human rights crisis in Kosovo Province
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е OSCE 2003, стр. 506.
^ OSCE 2003, стр. 507.
^ Raju G. C. Thomas (2003). Yugoslavia Unraveled: Sovereignty, Self-Determination, Intervention. Lexington Books. стр. 326—. ISBN 978-0-7391-0757-7.
^ Review of International Affairs. Federation of Yugoslav Journalists. 2000. стр. 18.
^ Russ Kick (1. 1. 2009). You Are STILL Being Lied To: The NEW Disinformation Guide to Media Distortion, Historical Whitewashes and Cultural Myths. Red Wheel Weiser. стр. 80—83. ISBN 978-1-934708-30-9.
^ Michael Parenti (2002). To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia. Verso. стр. 150—. ISBN 978-1-85984-366-6.
^ Daniel Pearl (24. 6. 2002). At Home in the World: Collected Writings from The Wall Street Journal. Simon and Schuster. стр. 128—. ISBN 978-0-7432-4415-2.

Литература

OSCE (2003). „KOSOVO / KOSOVA As Seen, As Told”. OSCE.

[amnesty-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Federal Republic of Yugoslavia: A human rights crisis in Kosovo Province

[FOOTNOTEOSCE2003506-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е OSCE 2003, стр. 506.

[FOOTNOTEOSCE2003507-3] OSCE 2003, стр. 507.

[Thomas2003-4] Raju G. C. Thomas (2003). Yugoslavia Unraveled: Sovereignty, Self-Determination, Intervention. Lexington Books. стр. 326—. ISBN 978-0-7391-0757-7.

[5] Review of International Affairs. Federation of Yugoslav Journalists. 2000. стр. 18.

[Kick2009-6] Russ Kick (1. 1. 2009). You Are STILL Being Lied To: The NEW Disinformation Guide to Media Distortion, Historical Whitewashes and Cultural Myths. Red Wheel Weiser. стр. 80—83. ISBN 978-1-934708-30-9.

[Parenti2002-7] Michael Parenti (2002). To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia. Verso. стр. 150—. ISBN 978-1-85984-366-6.

[Pearl2002-8] Daniel Pearl (24. 6. 2002). At Home in the World: Collected Writings from The Wall Street Journal. Simon and Schuster. стр. 128—. ISBN 978-0-7432-4415-2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]